Da li je miš dobar ili loš roditelj može se pratiti do utisnutih gena u ključnim neuronima u „roditeljskom čvorištu“ u mozgu, prema novoj studiji Entonija Ajlsa sa Univerziteta u Kardifu i kolega, objavljenoj 19. oktobra u časopisu PLOS. Genetika.
Kod miševa, postoje neki dokazi da neobičan fenomen kod sisara koji se zove genomsko utiskivanje utiče na roditeljsko ponašanje. Sisari nasleđuju dve kopije svakog gena – po jednu od svakog roditelja – i obično se svaka kopija podjednako ekspresuje u ćeliji. Sa utisnutim genima, međutim, eksprimuje se samo jedna kopija, bilo ona nasleđena od oca ili majke.
Da bi potvrdio da utisnuti geni igraju ulogu u roditeljstvu, Islesov tim je koristio podatke o sekvenciranju neurona u roditeljskom čvorištu u hipotalamusu miševa. Otkrili su da su utisnuti geni posebno česti među genima izraženim u ovim ćelijama, uključujući Magel2, novi utisnuti gen koji ranije nije bio povezan sa roditeljstvom. Dalji eksperimenti su pokazali da su miševi kojima nedostaje aktivni oblik Magel2 bili nepažljivi roditelji koji su pravili podpar gnezda.
Nova otkrića pokazuju da genomsko utiskivanje igra važnu ulogu u kontroli roditeljskog ponašanja kod miševa. Zanimljivo je da su prethodna istraživanja pokazala da ako mladunci miša izgube očevu verziju Magela2, prave manje ultrazvučnih vokalizacija, koje koriste da privuku pažnju svoje majke. Zajedno, ovi rezultati podržavaju ideju da je genomsko utiskivanje evoluiralo da koordinira roditeljske aktivnosti između majke i njenih štenaca.
Autori dodaju: „Naša studija pokazuje važnost utisnutih gena kao grupe u neuronskim krugovima koja kontrolišu roditeljsko ponašanje kod sisara. Ovi nalazi impliciraju da genomi majke i oca mogu različito manipulisati roditeljskom brigom za svoje ciljeve, i na taj način oblikovati evoluciju roditeljskog ponašanja kod sisara.“
