Globalne priobalne adaptacije su „inkrementalne po obimu“, kratkovidi i neadekvatne da se pozabave osnovnim uzrocima ranjivosti na klimatske promene, prema međunarodnom timu istraživača.
17 stručnjaka, uključujući prof. Roberta Nichollsa, profesora klimatske adaptacije na Univerzitetu Istočne Anglije (UEA), dali su svoj doprinos u radu „Status globalne priobalne adaptacije“, koji je objavljen u Nature Climate Change.
Profesor Nicholls je rekao: „Nedavne analize zaključuju da uprkos prilagođavanju preduzetim u svim regionima i sektorima, globalna akcija ostaje inkrementalna po obimu: politike i projekti su obično kratkovidi i fokusirani na jednu opasnost, neadekvatno se bave osnovnim uzrocima izloženosti i ranjivosti, i su slabo praćeni. Takođe postoji malo dokaza o efektivnom smanjenju rizika u odnosu na sprovedene odgovore.“
Da bi se rešili ovi problemi, stručnjaci kažu da je potrebna odlučna akcija međunarodne političke zajednice kako bi se identifikovali i uhvatili u koštac sa globalnim prioritetima u ključnim rizičnim oblastima širom zemalja.
Dr Aleksandar Magnan, sa Instituta za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), prvi je autor rada.
Dr Magnan je rekao: „Procena klimatske adaptacije je goruće naučno i političko pitanje jer, pošto će se današnji globalni klimatski rizik povećati do kraja ovog veka od dva do četiri puta u zavisnosti od putanje globalne emisije gasova staklene bašte, potrebno nam je da znaju trenutni status u pravcu rešavanja njegovih posledica.
„Hitno su potrebne nove, alternativne metode za procenu prilagođavanja kako bi se sprovelo efikasno planiranje i akcije, dokazi o smanjenju rizika, sposobnosti i stvaranje dugoročne vizije.“
U radu je razmatrana 61 studija slučaja na obali da bi se razvila lokalno informisana perspektiva o stanju globalne adaptacije na obali. U njemu su razmatrani i ekstremni događaji i klimatske promene sa malim početkom, uključujući obalnu eroziju, morske poplave, porast nivoa mora i ekstreme, zaslanjivanje tla i podzemnih voda, poplave u unutrašnjosti koje su rezultat obilnih padavina i otapanje permafrosta.
Dok su strategije za urbana priobalna područja generalno naprednije od ruralnih, stručnjaci kažu da planovi za dugoročne adaptacije ostaju ograničeni.
Stručnjaci su zaključili da je današnja globalna adaptacija obale na pola puta do punog potencijala adaptacije. Uzimajući kao primer porast nivoa mora, stručnjaci su rekli da se rizici za nisko ležeće obale već mogu otkriti.
Profesor Nikols je rekao: „Do kraja veka i u odsustvu ambicioznih napora za prilagođavanje, ovi rizici će postati značajni, široko rasprostranjeni i verovatno nepovratni u atolima i arktičkim obalama. Niže procene za delte su i dalje zabrinjavajuće s obzirom na populaciju ovih geografskih područja veličine i ekonomskog značaja na globalnom nivou“.
Ekspertska grupa je razvila kvalitativnu strukturiranu procenu — Global Adaptation Progress Tracker (GAP-Track) — za procenu napora u vezi sa prilagođavanjem, napretka i nedostataka, kao deo okvira za Globalni cilj o adaptaciji uspostavljen u okviru Pariskog sporazuma 2015. godine.
Dr Magnan je rekao: „Zemlje se i dalje bore u pronalaženju načina da operacionalizuju Globalni cilj o adaptaciji i da sprovedu seriju Globalnog pregleda (GST) koja ima za cilj zajedničko praćenje napretka i nedostataka u prilagođavanju, sa prvom iteracijom na COP28 u Ujedinjenim Arapima. Emirates.
„Višedimenzionalna i lokalno utemeljena procena razvijena u ovoj studiji za priobalno prilagođavanje potvrđuje potrebu za drastičnim povećanjem politike i akcije prilagođavanja širom sveta, od lokalnih vlada i zainteresovanih strana do međunarodne arene klimatske politike.
„Tvrdimo da pristup razvijen u ovom radu može igrati odlučujuću ulogu u pomaganju u preciziranju i ciljeva i prioriteta.“
