Veštačka inteligencija ima potencijal da transformiše zdravstveni tretman, ali brzo uvođenje bez potpunog razumevanja načina na koji veštačka inteligencija radi moglo bi da nanese štetu pacijentima, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija u četvrtak.
SZO je saopštila da veštačka inteligencija daje veliko obećanje za zdravstvenu zaštitu, ali takođe dolazi sa izazovima, posebno u vezi sa privatnošću i potencijalom da učvrsti postojeće probleme.
Zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija izdala je novu publikaciju u kojoj su detaljno opisana neka od glavnih regulatornih razmatranja o veštačkoj inteligenciji za zdravlje, tako da vlasti mogu da izgrade ili prilagode svoje smernice o njenom korišćenju.
„Sa sve većom dostupnošću podataka o zdravstvenoj zaštiti i brzim napretkom u analitičkim tehnikama — bilo da se radi o mašinskom učenju, baziranim na logici ili statističkim — AI alati bi mogli da transformišu zdravstveni sektor“, saopštila je organizacija.
SZO je saopštila da bi veštačka inteligencija mogla da ojača klinička ispitivanja, poboljša medicinsku dijagnozu i lečenje i dopuni medicinsko znanje i veštine.
Na primer, veštačka inteligencija bi mogla da pomogne na mestima gde nedostaje specijalista, tumačenjem radioloških slika i skeniranja mrežnjače, kaže se.
Međutim, SZO je dodala da se veštačka inteligencija brzo primenjuje, ponekad bez odgovarajućeg razumevanja kako takve tehnologije funkcionišu, „koje bi moglo koristiti ili naštetiti krajnjim korisnicima“, kako pacijentima tako i profesionalcima.
Kada se koriste zdravstveni podaci, sistemi veštačke inteligencije mogu da pristupaju osetljivim ličnim podacima, tako da su potrebni čvrsti pravni okviri za zaštitu privatnosti i integriteta, saopštila je SZO.
„Veštačka inteligencija obećava veliko zdravlje, ali takođe dolazi sa ozbiljnim izazovima, uključujući neetičko prikupljanje podataka, pretnje sajber bezbednosti i sve veće pristrasnosti ili dezinformacije“, rekao je šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
„Ove nove smernice će podržati zemlje da efikasno regulišu veštačku inteligenciju, da iskoriste njen potencijal, bilo da se radi o lečenju raka ili otkrivanju tuberkuloze, uz minimiziranje rizika“, dodao je on.
SZO je rekla da sistemi veštačke inteligencije zavise od koda sa kojim su izgrađeni i podataka na kojima su obučeni, a bolja regulativa bi mogla da pomogne u upravljanju rizicima da AI pojača pristrasnosti prisutne u podacima o obuci.
„Na primer, modelima veštačke inteligencije može biti teško da precizno predstave raznolikost populacija, što dovodi do pristrasnosti, netačnosti ili čak neuspeha“, navodi SZO.
„Da bi se ublažili ovi rizici, propisi se mogu koristiti kako bi se osiguralo da se atributi—kao što su pol, rasa i etnička pripadnost—ljudi prikazanih u podacima o obuci prijavljuju i da skupovi podataka namerno budu reprezentativni“, dodala je organizacija.
SZO je navela šest oblasti za regulisanje veštačke inteligencije za zdravlje.
Oni obuhvataju eksternu validaciju podataka, procenu sistema pre objavljivanja kako se ne bi povećala pristrasnosti i greške, razmatranje zahteva za pristanak na privatnost podataka i podsticanje saradnje između regulatora, pacijenata, vlada i zdravstvenih radnika.
