Prekretni zakon EU, poznat kao Zakon o digitalnim uslugama, zahteva da digitalni giganti razbiju nezakonit i problematičan sadržaj.
Brisel pokreće istragu o X-u, nekadašnjem Tviteru, kao i Fejsbuk roditelju Meti i TikToku nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra i njegovih posledica.
DSA je mamutski zakon koji će primorati digitalne gigante da agresivno nadziru sadržaj na mreži u Evropskoj uniji i mogao bi ih kazniti velikim kaznama.
Zakon počinje za sve platforme od 17. februara 2024. godine, ali od avgusta se već primenjuje na veoma velike platforme sa više od 45 miliona aktivnih mesečnih korisnika.
Među svojim obavezama, sve platforme moraju brzo ukloniti nezakonit sadržaj ili onemogućiti pristup njemu čim saznaju za problem.
Kompanije takođe moraju brzo da obaveste nadležne kada posumnjaju na krivično delo koje ugrožava živote ljudi ili bezbednost drugih.
Platforma svake godine mora da objavi izveštaj koji sadrži detalje o preduzetim radnjama u vezi sa moderacijom sadržaja i koliko im je vremena trebalo da reaguju nakon obaveštenja o nelegalnom sadržaju. Takođe će izvestiti o odlukama donetim u sporovima sa korisnicima.
Zakon takođe nalaže platformama da suspenduju korisnike koji često dele nezakonit sadržaj kao što su govor mržnje ili lažni oglasi, dok sajtovi za kupovinu na mreži moraju da provere identitet korisnika i blokiraju prevarante koji se ponavljaju.
Postoje i stroža pravila o ciljanom oglašavanju, uz zabranu ovakvih oglasa za decu do 17 godina.
EU takođe želi da korisnici vide kako se njihovi podaci koriste. Zakon zabranjuje ciljano oglašavanje zasnovano na osetljivim podacima, kao što su etnička pripadnost, religija ili seksualna orijentacija.
Zakon se ne primenjuje na veoma mala preduzeća.
EU je imenovala 19 „veoma velikih“ platformi uključujući Apple, Amazon, Facebook, Gugl, Instagram, Microsoft, Snapchat, TikTok i maloprodaju odeće Zalando.
Amazon i Zalando pokrenuli su pravne osporavanja svojih imenovanja.
Ove velike platforme moraju proceniti rizike povezane sa njihovim uslugama u pogledu širenja nelegalnog sadržaja i kršenja privatnosti.
Takođe moraju uspostaviti interne strukture za ublažavanje takvih rizika, kao što je poboljšano moderiranje sadržaja.
Platforme takođe moraju da omoguće regulatorima pristup njihovim podacima kako bi zvaničnici mogli da vide da li se pridržavaju pravila.
Ovaj pristup će se deliti i sa odobrenim istraživačima.
Jednom godišnje će ih revidirati nezavisne organizacije — o svom trošku — kako bi se osigurala usklađenost, a takođe će uspostaviti nezavisnog internog supervizora koji će pratiti da li su platforme u skladu sa pravilima.
Prema zakonu, 27 država članica EU mora da imenuje nadležni organ koji ima ovlašćenja da istražuje i sankcioniše svako kršenje.
Ove vlasti moraju da sarađuju jedna sa drugom i sa Evropskom komisijom, izvršnim ogrankom EU, da bi sproveli uredbu od februara.
Ako se dobavljač digitalne platforme nalazi u jednoj državi članici, ta zemlja mora da sprovodi pravila osim za veoma velike platforme koje će biti pod nadzorom komisije.
DSA želi da olakša saslušanje pritužbi korisnika.
Korisnici će moći da ulože žalbu u kojoj tvrde da platforma krši DSA kod svog nadležnog nacionalnog organa.
Sajtovi za kupovinu na mreži mogu se smatrati odgovornim za bilo kakvu štetu od proizvoda koje su korisnici kupili koji nisu usklađeni ili opasni.
Prekršaji se mogu suočiti sa novčanim kaznama koje bi mogle dostići šest odsto globalnog prometa kompanije, a za ponovljeno nepoštovanje, EU može čak odlučiti da zabrani platforme koje krše iz Evrope.
