Bugarska je uvela taksu na tranzit ruskog gasa kroz svoju teritoriju. Ta odluka direktno pogađa Srbiju i Mađarsku i pokreće novi rast cene gasa. Dve vlade u zajedničkom saopštenju poručuju: potez Sofije neće ostati bez odgovora, jer je opasnost po energetsku bezbednost.
Uvođenjem dodatnog poreza, ruski gas u tranzitu kroz Bugarsku poskupeće za 20 odsto. Naši susedi računaju na znatan prihod u državnoj kasi – 10,76 dolara za tranzit 100 kubnih metra ruskog gasa.
„Bugarska ima pravo da nametne taksu na uvoz i tranzit ruskog gasa. To je prilika za pravu konkurenciju između tečnog prirodnog gasa iz različitih izvora i onog koji dolazi iz Rusije. Sada postoje alternative – interkonektori i shodno tome ruski gas ne bi trebalo da ima koristi od posebnih olakšica“, kaže Nikolaj Denkov, premijer Bugarske.
Ali realnost je drugačija – tečnog gasa još nema dovoljno, nema ni kapaciteta za povećanje količina.
Vlade Srbije i Mađarske, u prvoj zajedničkoj reakciji, ocenjuju da odluka Sofije ugrožava energetsku bezbednost zemlje članice Evropske unije i zemlje kandidata za članstvo. Beograd i Budimpešta dogovorili su se da o tom pitanju usaglašavaju stavove.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da imamo problem, jer su Bugari digli takse za ruski gas.
„Mi i Mađari smo reagovali zajedničkim saopšenjem. Čudne se stvari dešavaju, gas opet skače. Gasa imamo 700 miliona kubnih metara, ali ako nam neko zavrne dotok gasa onda smo opet u problemu, ali bolje smo se spremili nego većina drugih“, rekao je Vučić.
Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto poručuje da je ovo neprijateljski potez Bugarske
„Želim jasno da stavim do znanja da je odluka Bugarske jedan neprijateljski korak prema Mađarskoj i Srbiji. Snabdevanje, kupovina i tranzit prirodnog gasa iz Rusije nisu pod sankcijama Evropske unije. Ta taksa je u suprotnosti sa evropskim propisima, jer jedna članica EU ne može uvesti carinu drugoj. Zbog toga je obrazloženje bugarskog premijera bez osnova“, ističe Sijarto.
Odluku oštro kritikuju stručnjaci u čitavom regionu, ali i bugarska javnost. To kažu, ne garantuje povećanje prihoda, a Bugarska može da se uvuče u arbitražni spor sa „Gaspromom“, jer se narušava dugoročni ugovor o snabdevnju potpisan 2020. godine.
„Mogli bismo ozbiljno da narušimo naše odnose sa Srbijom. Nije dobro ni da nam je Mađarska neprijatelj u Evropskoj uniji“, rekao je prof. dr Vasil Petkov, šef katedre na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku privredu u Bugarskoj.
„Odluka nosi ozbiljne rizike. Takav porez nije dogovoren sa ostalim državama članicama Evropske unije. Bugarska nema pravo da jednostrano uvodi uvozne dažbine“, smatra Martin Vladimirov, direktor za energetiku i klimu Centra za proučavanje demokratije u Sofiji.
Podsetimo, Srbija i Mađarska još se oslanjaju na ruski gas i zavise od tranzita kroz Bugarsku. Glavni pravac snabdevanja je gasovod „Tuski tok“, odnosno „Balkanski tok“, koji su tri zemlje zajednički gradile sa Rusijom.
