Britanija će sledećeg meseca biti domaćin prvog svetskog samita o bezbednosti o veštačkoj inteligenciji (AI), sa ciljem da nakon Bregzita preuzme ulogu arbitra između Sjedinjenih Država, Kine i Evropske unije u ključnom tech sektor.
Samit od 1. do 2. novembra će se u velikoj meri fokusirati na egzistencijalnu pretnju koju neki poslanici, uključujući britanskog premijera Rišija Sunaka, strahuju od veštačke inteligencije. Sunak, koji želi da Velika Britanija postane centar za bezbednost veštačke inteligencije, upozorio je da bi kriminalci i teroristi mogli da koriste ovu tehnologiju za stvaranje oružja za masovno uništenje.
EU je, nasuprot tome, do sada davala prioritet implikacijama tehnologije na ljudska prava i korporativnu transparentnost.
Sunak će ugostiti oko 100 gostiju u Blečli parku, mestu u južnoj Engleskoj gde je matematičar Alan Tjuring razbio kod nacističke Nemačke Enigma.
Potpredsednica SAD Kamala Haris i izvršni direktor Google DeepMind-a Demis Hasabis predvode listu gostiju koja uključuje zakonodavce, pionire veštačke inteligencije i akademike.
Cilj samita je da se pokrene međunarodni dijalog o regulaciji veštačke inteligencije, rekao je Met Kliford, tehnološki investitor i jedan od dva glavna organizatora.
„To nije parlament“, rekao je Kliford. „Mi ne donosimo zakone, ne pravimo ugovore. Pokušavamo da u razgovor uvedemo različite ljude sa veoma različitim mišljenjima.“
Dnevni red britanske vlade za događaj, objavljen ove nedelje, uključuje diskusije o nepredvidivom napretku tehnologije i potencijalu da ljudi izgube kontrolu nad njom.
Ali neki stručnjaci tvrde da konferencija ne bi trebalo da se fokusira posebno na egzistencijalne pretnje. Kažu da su u pitanju hitnije stvari.
„Većina ljudi sa kojima razgovaram je zbunjena što je Ujedinjeno Kraljevstvo prihvatilo ovaj pristup“, rekla je Stefani Hare, autorka i vodeći istraživač u oblasti tehnološke etike. „Pitanje je: šta ćete učiniti povodom toga?
Kada je Sunak prvi put najavio samit u junu, visoke ličnosti su već alarmirale o egzistencijalnim rizicima veštačke inteligencije. Teslin mogul Elon Musk pozvao je na pauzu u razvoju takvih sistema. Bivši Gugl istraživač i „kum veštačke inteligencije“ Džefri Hinton upozorio je da tehnologija predstavlja hitniju pretnju čovečanstvu od klimatskih promena.
Kritičari postavljaju pitanje zašto je Britanija sebe postavila za centar bezbednosti veštačke inteligencije. Ali pristalice kažu da će samit naglasiti poziciju Londona kao vodećeg svetskog tehnološkog centra. Prema nedavnim podacima Dealroom-a, britanske tehnološke kompanije prikupile su više kapitala u 2022. nego one u Francuskoj i Nemačkoj zajedno.
U nedeljama nakon što je Sunak najavio samit, OpenAI je najavio da će otvoriti svoju prvu kancelariju van SAD u Londonu, dok je Gugl (GOOGL.O) objavio analizu koja sugeriše da bi dalja ulaganja u AI obezbedila povećanje od 400 milijardi funti (488 milijardi dolara). britanskoj ekonomiji do 2030.
Mark Vorner, izvršni direktor londonske AI firme Faculti, koji prisustvuje samitu, rekao je: „Postoje tri velika pola u svetu: SAD, EU i Kina. Ako ćete pokušati da uradite neku vrstu međunarodne saradnje, nije očigledno da bi bilo ko od njih dozvolio da se to nalazi u drugima.“
On je dodao: „Ako se slažete da je London treći najvažniji grad veštačke inteligencije, iza San Franciska i Pekinga, i da je Britanija relativno neutralna u poređenju sa tri velika bloka, to je razuman predlog.
EU je nedavno potvrdila da je potpredsednica Vera Jourova dobila poziv na događaj, ali nije želela da potvrdi njeno prisustvo.
„Sada razmišljamo o potencijalnom učešću EU“, rekao je portparol Rojtersu.
U vreme pisanja ovog teksta, dva člana Evropskog parlamenta koji su vodili izradu zakona o veštačkoj inteligenciji, Brando Benifei i Dragoš Tudorače, nisu dobili pozive.
„Izgleda da bi fokus ovog događaja na bezbednosti mogao biti drugačiji koncept bezbednosti od Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji je usredsređen na zaštitu osnovnih prava“, rekao je Benifei.
Iako arhitekti AI regulacije u Evropi možda nisu prisutni, britanska vlada se suočila sa kritikama zbog jednog potencijalnog učesnika: Kine.
Ministar finansija Džeremi Hant branio je odluku u intervjuu za Politico, rekavši: „Ako pokušavate da stvorite strukture koje čine veštačku inteligenciju nečim što je sveukupno neto korist za čovečanstvo, onda ne možete samo da ignorišete drugu najveću ekonomiju u svet.“