Infekcije citomegalovirusom (CMV) su izuzetno česte i često ne predstavljaju veliku pretnju za ogromnu većinu ljudi. Međutim, mogu biti smrtonosni za ljude čiji je imuni sistem oslabljen, na primer, nakon transplantacije koštane srži. Trenutni tretmani protiv CMV infekcija su veoma ograničeni i mogu imati ozbiljne neželjene efekte.
Istraživači predvođeni prof. Michaelom Sievekeom u Centru za regenerativne terapije Drezden (CRTD) na Tehnološkom univerzitetu TUD Drezden i Centru za imunologiju Marseille Lumini (CIML) predlažu novi način zaštite od CMV. Umesto da cilja virus, njihov pristup jača slab imuni sistem i omogućava mu da se sam bori protiv virusa. Rezultati su objavljeni u časopisu EMBO Molecular Medicine.
„Pacijenti koji su podvrgnuti transplantaciji koštane srži imaju u potpunosti zamenjenu krv i imuni sistem donora. U prvim mesecima nakon transplantacije su bespomoćni. Mogu ili da se zaraze CMV-om ili da im se reaktivira virus koji je bio u stanju mirovanja kod pacijenta. ne postoji idealan tretman. Dostupni tretmani deluju na ograničen način ili mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte kao što su otkazivanje bubrega, otkazivanje jetre, gluvoća, sepsa i drugi“, objašnjava dr Julien Subburaialu, klinički naučnik iz grupe Sieveke na Centar za regenerativne terapije Drezden (CRTD), jedan od vodećih autora studije.
Udruživši se sa dr Markom Dalodom, stručnjakom za CMV imunitet, istraživači na čelu sa prof. Sievekeom su zauzeli neobičan pristup. Umesto da ciljaju virus antivirusnim tretmanima, oni su se fokusirali na jačanje imunološkog sistema kako bi se sam borio protiv virusa.
„Do sada su se antivirusni tretmani fokusirali na ciljanje specifičnih virusa, bilo putem vakcinacije ili pomoću lekova koji deluju na virusnu molekularnu mašineriju“, kaže dr Dalod, vođa grupe u Centru za imunologiju u Marselju (CIML) i autor studija.
„Naš metod interveniše na nivou pacijentovih matičnih ćelija kako bi pojačao opštu antivirusnu odbranu. Idealan je kao profilaktička ili opšta strategija intervencije kod imunosupresivnih pojedinaca“, kaže prof. CIML.
Novi pristup se fokusira na citokin poznat kao faktor stimulacije kolonija makrofaga (M-CSF, CSF1). To je mali signalni molekul koji radi kao glasnik i aktivator za imuni sistem. „Citokin podstiče proizvodnju specifičnih belih krvnih zrnaca, uglavnom monocita i makrofaga“, kaže dr Prašant Kumar Kandala, jedan od vodećih autora studije.
Iako obično monociti i makrofagi nisu bili poznati kao primarna odbrambena sila protiv virusa, autori su otkrili da su aktivirali druge imune ćelije, takozvane prirodne ćelije ubice, koje pomažu u borbi protiv virusa. „U slučaju imunokompromitovanih pacijenata, broj belih krvnih zrnaca je veoma nizak. Zbog toga je njihovo telo bespomoćno od infekcija. Tretman M-CSF bi ojačao imuni sistem tako što bi pokrenuo proizvodnju novih belih krvnih zrnaca i vratio sposobnost pacijenta. za borbu protiv patogena“, objašnjava dr Kandala.
Tim je mogao da pokaže da je M-CSF pojačao proizvodnju belih krvnih zrnaca kod imunokompromitovanih miševa i na taj način ih zaštitio od inače smrtonosne CMV infekcije bez uticaja na transplantaciju koštane srži.
Studija je pokazala da je koncept funkcionisao kod miševa iu ljudskim ćelijama u posudi za kulturu. „Želimo da proširimo naše nalaze i potkrepimo ih podacima dobijenim od pacijenata na klinici. Na primer, želeli bismo da testiramo naš pristup citokinima kao profilaktičku intervenciju nakon transplantacije koštane srži kako bismo sprečili reaktivaciju CMV-a. Za ovo su klinička ispitivanja Sada tražimo partnere koji bi nam mogli pomoći da finansiramo ovakva ispitivanja“, zaključuje prof. Sieveke.
Zbog svoje jedinstvene sposobnosti da pojača imunološku odbranu, novi pristup nije ograničen na pacijente sa CMV ili transplantacijom koštane srži. Autori očekuju da bi to moglo biti korisno i za lečenje drugih virusnih infekcija, kao i za pomoć drugim pacijentima sa oslabljenim imunološkim sistemom, na primer nakon sepse ili hemoterapije.