Ljudi i divlje životinje, uključujući velike mesoždere, stupaju u interakciju na neviđenim razmerama dok sve više dele svetske pejzaže. Nova studija o interakciji čoveka i lava koju je predvodio Univerzitet u Mičigenu otkrila je da lavovi izbegavaju područja u kojima dominiraju ljudi osim ako se ne suoče sa nedostatkom hrane i fragmentacijom staništa.
Nalazi, objavljeni u časopisu Biologija komunikacija, sugerišu da bi širenje ljudske upotrebe zemljišta, zajedno sa efektima klimatskih promena, moglo povećati rizik od sukoba između ljudi i lavova, što zauzvrat ugrožava populaciju lavova.
„Naša studija je otkrila da je razumevanje složenih odgovora divljih životinja na uznemiravanje ljudi — kao što su poljoprivredno zemljište ili gradovi — ključni prvi korak u podsticanju koegzistencije između ljudi i divljih životinja“, rekao je glavni autor studije Kirbi Mils, postdoktorski istraživač na U-M Institut za biologiju globalnih promena.
„U predelima u kojima dominiraju ljudi, divlje životinje moraju da uravnoteže kompromis između lova na plen i potencijalno smrtonosnog rizika od susreta sa ljudima. Ovo posebno važi za velike mesoždere koji često pokušavaju da ubiju stoku, jer pretnje stoci mogu da izazovu osvetničko ubijanje velikih mesoždera , što je vodeći uzrok smanjenja populacije velikih mesoždera širom sveta.“
Kako se skoro polovina trenutnog spektra lavova nalazi izvan granica zaštićenog područja, mesožderi su obavezni da redovno kreću u degradiranim predelima kojima dominiraju ljudi. Ipak, istraživanja koja se bave kompromisima koje lavovi moraju napraviti – između dostupnog plena i rizika od ljudi – su retka, posebno na veoma velikim prostornim razmerama.
Međunarodni tim autora studije imao je za cilj da doprinese boljem razumevanju odgovora lavova na uznemiravanje ljudi tako što je pregledao prethodno objavljene podatke sa 31 studijske lokacije koja obuhvata 40% lavova širom sveta. Otkrili su da su na više od dve trećine lokacija za proučavanje lavovi izbegavali područja ljudske aktivnosti ili su lovili uglavnom noću, posebno na mestima prepunim stočarskih rančeva.
Ove adaptacije ponašanja, međutim, mogu uticati na čitave ekosisteme.
Nil Karter, vanredni profesor na Školi za životnu sredinu i održivost, i Nejtan Sanders, profesor i predsednik na Odseku za ekologiju i evolucionu biologiju, zajednički su nadgledali studiju.
„Povećavanje noćne aktivnosti kako bi se izbegli susreti sa ljudima može uticati na konkurenciju između vrsta, dinamiku grabežljivca i plena i funkciju ekosistema“, rekao je Karter. „Izbegavanje oblasti u kojima dominiraju ljudi u potpunosti efikasno ograničava količinu staništa koje lavovi mogu da koriste i može povećati konkurenciju, doprineti povećanim rizicima od regionalnog izumiranja, restrukturirati dinamiku zajednice divljih životinja i, na kraju, smanjiti biodiverzitet.
Studija je takođe otkrila da je veća verovatnoća da će lavovi hraniti hranu u područjima sa većim rizikom kada je sezonski pokrivač vegetacije – koji predviđa dostupnost plena – ili je ljudsko prisustvo promenljivije, što ukazuje da je manje verovatno da će lavovi izbegavati ljude kada je hrana ograničenija ili kada su njihova staništa su fragmentiraniji. Svim ovim faktorima doprinose nepredvidivi efekti klimatskih promena.
„Predviđa se da će klimatske promene širom Afrike pogoršati resursni stres i za ljude i za divlje životinje, ali se efekti klimatskih promena suviše retko naglašavaju u očuvanju divljih životinja“, rekao je Sanders. „Naši nalazi jačaju ono na šta su mnogi drugi tražili, stvari kao što su izdvajanje adekvatnog finansiranja i kapaciteta upravljanja zaštićenim područjima u kojima žive lavovi, uz angažovanje i osnaživanje lokalnih zajednica.
„Uspešno očuvanje velikih mesoždera zavisi od održivog suživota sa osnaženim i podržanim lokalnim zajednicama, posebno kako planeta postaje sve toplija i resursi postaju sve ograničeniji.“
