U fudbalskom timu ima 11 igrača, ali golmani stoje sami, nose različite majice, igraju po drugačijim pravilima i često su pozicionirani daleko od svojih saigrača. Sada nova istraživanja sugerišu da golmani takođe gledaju na svet oko sebe na drugačiji način.
Istraživači u Irskoj su posmatrali grupu od 60 pojedinaca, uključujući profesionalne fudbalere (20 golmana i 20 spoljnih igrača), kao i 20 ljudi koji uopšte nisu igrali igru.
„Za razliku od drugih fudbalera, od golmana se zahteva da donose hiljade veoma brzih odluka na osnovu ograničenih ili nepotpunih senzornih informacija“, kaže neuronaučnik i bivši profesionalni golman Majkl Kvin sa Univerziteta u Dablinu.
„Ovo nas je navelo da predvidimo da će golmani imati poboljšani kapacitet za kombinovanje informacija iz različitih čula, a ova hipoteza je potvrđena našim rezultatima.
Pokrenuta su ispitivanja kako bi se testiralo koliko brzo učesnici studije mogu da obrađuju i integrišu informacije koje dolaze od njihovih čula – tehnički, vremenski prozor za vezivanje. U svakom testu, jedan ili dva bljeska (vizuelni stimulans) su prikazani i praćeni jednim, dva ili bez zvučnih signala (auditivni stimulans).
U testu sa jednim bljeskom i dva zvučna signala, većina ljudi je mislila da vide dva bljeska, pokazujući da su efekti integracije vizuelnih i slušnih stimulansa pošli po zlu. Kako se vreme između stimulusa povećavalo, greška je bila ređe napravljena, pružajući način merenja prozora vremenskog vezivanja.
Golmani su imali izrazito uži vremenski okvir za vezivanje u poređenju sa spoljnim igračima i neigračima, pokazujući efikasniju multisenzornu obradu – bili su u stanju da preciznije i brže procene vreme audiovizuelnih signala.
Štaviše, golmani su pokazali manje interakcije između vizuelnih i slušnih stimulusa, što sugeriše da je veća verovatnoća da će odvojiti senzorne signale. Sledeće pitanje je da li je ova superiorna multisenzorna obrada razlog zašto su ovi ljudi postali golmani, ili rezultat njihovog igranja na poziciji golmana.
„Da li bi uži vremenski okvir vezivanja uočen kod golmana mogao da potiče od rigoroznih režima treninga kojima se golmani bave od ranog detinjstva?“ kaže psiholog Dejvid Mekgovern sa Univerziteta u Dablinu.
„Ili je moguće da ove razlike u multisenzornoj obradi odražavaju inherentnu, prirodnu sposobnost koja privlači mlade igrače na poziciju golmana?“
Možda više nego bilo ko drugi na terenu, golmani moraju da tumače vizuelne i slušne znakove neverovatno brzo, kao što je zvuk udarca lopte i njen let kroz vazduh. Međutim, zavisi gde se na terenu to dešava, da li golman zaista mora da reaguje ili ne.
Istraživački tim želi da se nadogradi na studiji u budućnosti kako bi pogledao druge specijalističke pozicije, kao što su napadač i centralni bek, da vidi da li postoje značajne razlike u njihovoj multisenzornoj obradi.
„Iako će mnogi fudbaleri i navijači širom sveta biti upoznati sa idejom da su golmani samo drugačiji od nas ostalih, ova studija bi zapravo mogla biti prvi put da imamo dokazane naučne dokaze koji potkrepljuju ovu tvrdnju“, kaže Mekgavern.
