Istraživači klinike Maio razvili su novu analitičku tehniku visoke rezolucije za identifikaciju retkih senescentnih koštanih ćelija za koje se zna da izazivaju osteoporozu. Stareće ćelije su ćelije koje ne funkcionišu, a koje se stvaraju kako ljudi stare ili kao rezultat hroničnih bolesti. Kada se ove ćelije formiraju, one mogu doprineti razvoju bolesti i posledicama starenja.
Ova nova metoda, detaljno opisana u radu objavljenom u Nature Communications, omogućiće naučnicima da bolje ciljaju eksperimentalne lekove protiv starenja na ćelijskom nivou, unapređujući napore u pronalaženju tretmana za osteoporozu i druge bolesti povezane sa starenjem.
„Stare ćelije su poznati kao izazov za identifikaciju. Ovim radom prevazilazimo barijeru koja je ometala prošla istraživanja“, kaže dr Medison Dulitl, endokrinološki istraživač na klinici Mejo i prvi autor rada. „Očekujemo da će ova tehnika poboljšati našu sposobnost da proučavamo ove ćelije na precizan način, razumemo mehanizme bolesti i razvijemo fokusiranije ciljeve za lečenje.“
Ovo istraživanje će informisati klinička ispitivanja na klinici Maio i širom sveta koja testiraju eksperimentalne tretmane za osteoporozu, Alchajmerovu bolest, hroničnu bolest bubrega i druge bolesti povezane sa starenjem. Nova tehnika se već koristi za mapiranje starih ćelija kroz mrežu ćelijske starenja Nacionalnog instituta za zdravlje.
Nova tehnika uključuje masovnu citometriju, metodu koju naučnici koriste da analiziraju razlike među mnogim tipovima ćelija i identifikuju specifične ćelije prema vrstama proteina prikazanih na njihovim površinama ili unutrašnjosti. Da bi precizno odredili stare ćelije, istraživači su tražili prisustvo p16, p21, BCL-2 i CD24 proteina, koji kontrolišu razvoj i opstanak staračkih ćelija.
„Novi jednoćelijski pristup koji je dr Dulitl razvio otvara nove načine da se identifikuju ove retke stare ćelije ne samo u kostima, već i širom tkiva“, kaže Sundeep Khosla, MD, endokrinolog Maio klinike i stariji autor rada. . „Iz translacione i kliničke perspektive, ovo bi pomoglo u potencijalnom kvantifikovanju tereta senescentnih ćelija kod pacijenata i njihovog odgovora na intervencije koje ubijaju ili onemogućavaju ove štetne ćelije.“
Dr Khosla predviđa da će se buduća istraživanja fokusirati na primenu ove tehnike kako bi se identifikovale strategije za poboljšanje zarastanja kostiju i regeneracije nakon povrede skeleta.
