Upoređujući snove zapadne i nezapadne populacije, studija UNIGE-a i Univerziteta u Torontu pokazuje da snovi mogu imati promenljivu emocionalnu funkciju.
Zašto sanjamo? Proizvod neurofiziologije našeg mozga, sanjanje je kompleksno iskustvo koje može poprimiti mnoge emocionalne tonove i simulirati stvarnost u različitom stepenu. Kao rezultat toga, još uvek nema jasnog odgovora na ovo pitanje.
Studija koju su vodili univerziteti u Ženevi (UNIGE) i Torontu, kao i Univerzitetske bolnice u Ženevi (HUG), uporedila je snove dve zajednice krmača, u Tanzaniji i Demokratskoj Republici Kongo, sa snovima pojedinaca koji žive u Evropi i Severnoj Americi. Pokazalo se da su prve dve grupe proizvodile više pretećih, ali i više katarzičnih i socijalno orijentisanih snova od zapadnih grupa.
Ovi rezultati, koji su sada objavljeni u Scientific Reports, pokazuju koliko su jake veze između socio-kulturnog okruženja i funkcije snova.
Sanjanje je halucinatorno iskustvo zajedničko svim ljudskim bićima. Najčešće se javlja tokom paradoksalne faze sna, poznate kao faza brzog pokreta očiju (REM). Međutim, može se pojaviti u bilo kojoj fazi spavanja. Koje su fiziološke, emocionalne ili kulturološke funkcije snova? Da li reguliše naše emocije? Da li nas to priprema da se nosimo sa određenom situacijom? Nedavne teorije sugerišu da tokom „funkcionalnog“ sna, pojedinac simulira više preteće i/ili društvene situacije, što bi imalo evolucionu prednost u promovisanju ponašanja prilagođenog stvarnim situacijama.
Da bi testirali ove teorije, istraživači sa UNIGE-a i Univerziteta u Torontu uporedili su sadržaj snova BaJake u Demokratskoj Republici Kongo i Hadza u Tanzaniji – dve zajednice čiji je način života blizak načinu života naših lovaca-sakupljača. preci – sa onim različitih grupa pojedinaca koji žive u Evropi i Severnoj Americi (Švajcarska, Belgija, Kanada), uključujući zdrave učesnike i pacijente sa psihijatrijskim poremećajima.
Za BaJaku i Hadzu, antropolozi sa Univerziteta u Torontu prikupljali su narative snova tokom dvomesečnog perioda na terenu. Podaci o snovima zapadnih grupa došli su iz prošlih studija, objavljenih između 2014. i 2022. godine.
„Otkrili smo da su snovi BaJake i Hadze veoma dinamični. Često počinju sa situacijom opasnosti, u kojoj je život ugrožen, ali završavaju postavljanjem sredstva za suočavanje sa ovom pretnjom, za razliku od scenarija u zapadnim grupama koje mi posmatrano“, objašnjava Lampros Perogamvros, privatni docent i vođa grupe na odeljenjima za psihijatriju i osnovne neuronauke na Medicinskom fakultetu UNIGE, i lekar u HUG Centru za medicinu spavanja, koji je vodio studiju.
„S druge strane, u kliničkim populacijama — kao što su pacijenti koji pate od noćnih mora ili socijalne anksioznosti — snovi su intenzivni, ali ne sadrže katarzično emocionalno razrešenje. U ovim poslednjim grupama, adaptivna funkcija sanjanja izgleda da je manjkava.“
Među odgovorima koji su dostupni starosedeocima kada su suočeni sa pretnjom u svojim snovima, istraživači su otkrili da su oni koji su povezani sa socijalnom podrškom bili veoma česti. Ovo je slučaj, na primer, kada starosedelac prijavi san u kojem ga udari bivol usred žbunja, samo da bi ga spasio član njegove zajednice. Ili kada drugi sanja da pada u bunar i da mu neko od njegovih prijatelja pomaže. Ovi snovi sadrže svoje emocionalno rešenje.
„Među BaJakom i Hadžom, društvene veze koje imaju su, nužno, veoma jake. U poređenju sa individualističkim društvima u Evropi i Severnoj Americi, svakodnevni život i podela rada su obično egalitarniji. Čini se da je ova vrsta društvena povezanost i oslanjanje na zajednicu znači da je najbolji način na koji oni obrađuju emocionalni sadržaj povezan sa pretnjom u njihovim snovima putem društvenih odnosa koje imaju. U stvari, ovi odnosi su emocionalno oruđe koje se koristi za procesuiranje životnih izazova“, objašnjava David Samson, vanredni profesor evolucione antropologije na Univerzitetu u Torontu, Misisaga, i prvi autor studije. Istraživački tim stoga sugeriše da postoji bliska veza između funkcije snova i društvenih normi i vrednosti svakog pojedinačnog proučavanog društva.
„Međutim, u ovoj studiji je teško zaključiti bilo kakvu uzročnu vezu između snova i funkcionisanja tokom dana. Niti treba zaključiti da snovi u grupama zapadnih pojedinaca nemaju emocionalnu funkciju“, dodaje Perogamvros. U stvari, isti istraživački tim je 2019. objavio studiju koja pokazuje da su „loši snovi“ kod zapadnih pojedinaca, odnosno snovi sa negativnim sadržajem koji nisu noćne more, često simulacije naših strahova koji nas pripremaju da se suočimo sa njima kada se budan.
„Izgleda da postoji više od jedne vrste ‘funkcionalnih’ snova. Ova studija pokazuje da postoji snažna veza između našeg društveno-kulturnog života i funkcije snova“, zaključuje istraživač.
