Broj sati izloženosti svetlu utiče na to kako jedemo i kako trošimo energiju. Ovo nam može pomoći da razumemo vezu između godišnjih doba i metabolizma.
Možete zamisliti da ste zdraviji tokom leta. Sunce sija, dobijamo dosta vitamina D, a dani su dugi.
Međutim, nedavna istraživanja sa Univerziteta u Kopenhagenu sugerišu da navike u ishrani zimi mogu biti bolje za naše metaboličko zdravlje nego navike u ishrani leti, barem ako ste miš. Istraživači su ispitali metabolizam i težinu miševa koji su bili izloženi i „zimskom svetlu“ i „letnjem svetlu“.
„Otkrili smo da čak i kod nesezonskih životinja, razlike u svetlosnim satima između leta i zime uzrokuju razlike u metabolizmu energije. U ovom slučaju, telesna težina, masna masa i sadržaj masti u jetri“, kaže Levin Small, koji je sproveo istraživanje. dok je postdoktor u Centru za osnovna metabolička istraživanja Novo Nordisk fondacije na Univerzitetu u Kopenhagenu.
On dodaje: „Ovo smo našli uglavnom kod miševa koji su bili izloženi zimskim svetlosnim satima. Ovi miševi su imali manje telesne težine i adipoznosti. Imaju više ritmičnosti u načinu na koji jedu tokom perioda od 24 sata. A to je onda dovelo do koristi u metaboličkom zdravlje.“
Studija je prva takve vrste koja ispituje uticaj svetlosnih sati na metabolizam kod miševa, koji se ne smatraju sezonskim životinjama jer se poput ljudi ne razmnožavaju samo u određenim godišnjim dobima. Životinje koje se razmnožavaju u određenim godišnjim dobima dobijaju na težini pre sezone parenja da bi uštedele zalihe energije.
Članak „Sezonski svetlosni sati moduliraju periferne satove i energetski metabolizam kod miševa“ je sada objavljen u Cell Metabolism.
Inspiracija istraživača za pokretanje studije proistekla je iz značajnih varijacija u dnevnom svetlu u različitim regionima sveta.
„Proučavamo uticaj doba dana na aspekte metabolizma kao što su vežbanje, gojaznost i dijabetes. Međutim, većina studija koje istražuju ovu vezu to rade pod pretpostavkom da je dan i noć jednaka tokom cele godine“, kaže Small.
Zbog toga su želeli da saznaju šta sezonske svetlosne razlike znače za metabolizam. Većina ljudi na svetu živi sa najmanje dva sata razlike u svetlosti između leta i zime.
„Dolazim iz Australije, i kada sam se prvi put preselio u Dansku, nisam bio naviknut na ogromnu razliku u svetlu između leta i zime i zanimalo me je kako bi to moglo da utiče i na cirkadijalne ritmove i na metabolizam“, kaže Smol. „Stoga smo laboratorijske miševe izložili različitim svetlosnim satima koji predstavljaju različita godišnja doba i izmerili markere metaboličkog zdravlja i cirkadijalne ritmove ovih životinja.“
Pošto je istraživanje sprovedeno koristeći miševe kao eksperimentalne subjekte, nije moguće pretpostaviti da isto važi i za ljude.
„Ovo je dokaz principa. Da li razlike u svetlosnim satima utiču na metabolizam energije? Da, jeste. Dalja istraživanja na ljudima mogu otkriti da bi se promena naše izloženosti veštačkoj svetlosti noću ili prirodnom svetlu tokom godine mogla iskoristiti za poboljšanje našeg metaboličko zdravlje“, kaže Juleen Zierat, profesor u Novo Nordisk centru za istraživanje osnovnog metabolizma (CBMR) i viši autor studije.
Small dodaje da je novo znanje važno za razumevanje kako na obrasce ishrane utiču svetlost i godišnja doba, što bi nam moglo pomoći da razumemo zašto neki ljudi dobijaju više na težini ili da li ljudi dobijaju više na težini u određeno doba godine.
„Razlike u svetlu između leta i zime mogu uticati na naše puteve gladi i kada ogladnimo tokom dana“, kaže on.
