Reka Amazon pala je u ponedeljak na najniži nivo u više od jednog veka u srcu brazilske prašume pošto je rekordna suša ugrozila živote stotina hiljada ljudi i oštetila ekosistem džungle.
Brzo sušeće pritoke moćne Amazone ostavile su čamce nasukane, prekinuvši snabdevanje udaljenim selima hranom i vodom, dok se sumnja da su visoke temperature vode ubile više od 100 ugroženih rečnih delfina, piše Rojters.
Luka Manaus, najnaseljeniji grad u regionu, na susretu reke Rio Negro i reke Amazon, zabeležila je 13,59 metara vode u ponedeljak u poređenju sa 17,60 pre godinu dana, navodi se na njenom sajtu. To je najniži nivo od kada su rekordi počeli 1902. godine, premašivši prethodni najniži nivo svih vremena 2010.
Posle meseci bez kiše, seljanin prašume Pedro Mendonka osetio je olakšanje kada je brazilska nevladina organizacija krajem prošle nedelje isporučila zalihe njegovoj zajednici pored reke u blizini Manausa.
„Prošli smo tri meseca bez kiše ovde u našoj zajednici“, rekao je Mendonka, koji živi u Santa Helena do Inglesu, zapadno od Manausa, glavnog grada države Amazonas. „Mnogo je toplije od prošlih suša.
Prema podacima brazilskog vladinog centra za uzbunjivanje u slučaju katastrofa, Cemaden, u nekim oblastima Amazona bilo je najmanje kiše od jula do septembra od 1980. godine.
Brazilsko ministarstvo nauke okrivljuje sušu za ovogodišnju pojavu klimatskog fenomena El Nino, koji pokreće ekstremne vremenske prilike na globalnom nivou. U saopštenju ranije ovog meseca, ministarstvo je saopštilo da očekuje da će suša potrajati najmanje do decembra, kada se predviđa da će efekti El Nina dostići vrhunac.
Suša je od ponedeljka pogodila 481.000 ljudi, saopštila je agencija za civilnu odbranu u državi Amazonas, gde se nalazi Manaus.
Krajem prošle nedelje, radnici brazilske nevladine organizacije Fundacao Amazonia Sustentavel (FAS) raspršili su se širom isušenog regiona u blizini Manausa kako bi isporučili hranu i zalihe ugroženim selima. Suša je ugrozila njihov pristup hrani, vodi za piće i lekovima, koji se obično transportuju rekom.
Nelson Mendonka, vođa zajednice u Santa Helena do Inglesu, rekao je da se do nekih područja još uvek može doći kanuom, ali mnogi čamci nisu bili u mogućnosti da donesu zalihe duž reke, pa većina robe stiže traktorima ili peške.
„To nije baš dobro za nas, jer smo praktično izolovani“, rekao je on.
Lusijana Valentin, koja takođe živi u Santa Helena do Inglesu, rekla je da je zabrinuta zbog čistoće lokalnog vodosnabdevanja nakon što je suša smanjila nivoe vode.
„Naša deca imaju dijareju, povraćaju i često imaju temperaturu zbog vode“, rekla je ona.
