Dva laka rešenja mogu smanjiti krvarenje nakon porođaja carskim rezom

Dva laka rešenja mogu smanjiti krvarenje nakon porođaja carskim rezom

Dva jednostavna rešenja mogu da pomognu u sprečavanju teškog krvarenja (postporođajnog krvarenja) nakon porođaja carskim rezom, sugeriše istraživanje predstavljeno na godišnjem sastanku ANESTHESIOLOGI 2023. Kao vodeći uzrok smrtnosti majki u SAD u vreme rođenja, postporođajno krvarenje je češće nakon porođaja carskim rezom nego vaginalnih porođaja.

Oba rešenja pomažu u rešavanju atonije materice, koja uzrokuje do 80% postporođajnog krvarenja. Atonija materice je kada, nakon porođaja, materica ostaje mekana i slaba umesto da se skuplja da bi stisnula krvne sudove koji su bili pričvršćeni za placentu.

Jedno rešenje uključuje infuziju leka koji pomaže da se materica kontrahuje nakon porođaja. Drugi je sistem ranog upozorenja koji podstiče procenu o tome koliko dobro se materica kontrahuje nakon porođaja kako bi brzo upozorio zdravstveni tim kada je žena u opasnosti od teškog krvarenja i zahteva lečenje.

„Krvarenje tokom porođaja carskim rezom je situacija sa velikim ulozima i visokim rizikom, a kada se to dogodi, timovi za akušerstvo i anesteziju moraju da rade zajedno kako bi brzo sprečili i lečili krvarenje koje je u toku“, rekao je Džejms Ksi, MD, glavni autor ranog upozoravajuća studija i klinički asistent profesora anesteziologije, perioperativne medicine i medicine bola na Univerzitetu Stanford, Kalifornija. „Studije su pokazale da su brzo prepoznavanje i upravljanje od suštinskog značaja za poboljšanje rezultata.

„Krajnji cilj je smanjenje smrtnosti i morbiditeta majki“, rekla je Džesika Ansari, MD, M.S., viši autor za obe studije i akušerski anesteziolog na Univerzitetu Stanford. „Nedavne procene pokazuju da nova majka umire od postporođajnog krvarenja otprilike svakih sedam minuta, uglavnom u okruženjima sa niskim resursima. Ako se naši nalazi mogu potvrditi u većim studijama, to bi moglo da promeni način na koji sprečavamo i lečimo postporođajno krvarenje.“

Istraživači su razmatrali upotrebu kalcijum hlorida za sprečavanje krvarenja kod žena sa atonom materice jer je jeftin, jednostavan, siguran i ne zahteva hlađenje kao drugi tretmani. Shodno tome, može se koristiti čak i u okruženjima sa veoma niskim resursima, gde je mnogo veća verovatnoća da će žene umrijeti od krvarenja u trudnoći. Otkrili su da kalcijum hlorid smanjuje količinu krvarenja koje su pacijenti iskusili tokom porođaja carskim rezom za skoro jednu mernu čašu (više od 200 mL).

Dvostruko slepo, randomizovano, kontrolisano ispitivanje uključivalo je 120 žena kojima je bio potreban porođaj carskim rezom nakon porođaja sa infuzijom oksitocina (koja povećava kontrakciju materice tokom porođaja), stavljajući ih u mnogo veći rizik od atonije materice i krvarenja nakon porođaja. . Istraživači su nasumično dodelili 60 žena koje su dobile infuziju od 1 grama kalcijum hlorida i 60 žena koje su dobile placebo.

Infuzija je davana polako nakon porođaja, a studija je bila zaslepljena, što znači da pacijenti i njihovi lekari nisu znali da li su primali kalcijum ili placebo. Od žena koje su primale placebo, 57% je imalo krvarenje nakon porođaja, a 15% je zahtevalo transfuziju krvi, dok je 40% onih koje su primale kalcijum hlorid imalo krvarenje nakon porođaja, a 8,3% zahtevalo je transfuziju krvi.

Poslednji lek za lečenje atonije materice koji je odobrila Uprava za hranu i lekove objavljen je 1979.

„Novi tretmani za lečenje atonije materice su očajnički potrebni“, rekla je Alla Iarmosh, MD, vodeći autor studije i klinički asistent profesor anesteziologije na Univerzitetu Stanford. „Ovo je prvi put da je infuzija kalcijum hlorida proučavana kao mogući tretman koji bi pomogao da se materica kontrahuje nakon porođaja carskim rezom i smanji krvarenje kod tih pacijenata. Ako naši nalazi potvrde veće studije, to bi bila laka tehnika za institucije primeniti jer anesteziolozi redovno daju infuzije tokom operacije.“

Za studiju ranog upozorenja, istraživači su napravili upozorenje koje se pojavljuje na modulu elektronskog zdravstvenog kartona (EHR) anesteziologa dva minuta nakon što je beba označena kao rođena, tražeći ocenu materice od 1 do 10. Anesteziolog podstiče akušera da proceni ton materice (ručno ga opipavajući) i daje rezultat, koji anesteziolog beleži. Ocene 6 ili niže znače da se materica ne kontrahuje dobro i da je žena u većem riziku od postporođajnog krvarenja.

Ova komunikacija u realnom vremenu da je žena u opasnosti upozorava tim za lečenje, koji onda može da odredi najbolje rešenje. Lekari mogu da daju ženi lekove koji će pomoći da se materica bolje stegne ili da ubace šavove ili balone u matericu kako bi stisnuli sudove kako bi sprečili dalje krvarenje, rekao je dr Ksi. Oni takođe mogu predvideti i pripremiti se za krvarenje, koje se može rešiti davanjem ženi lekova za stabilizaciju zgrušavanja krvi ili naređivanjem da krvni proizvodi budu spremni za transfuziju.

Studija je procenila više od 1.000 uzastopnih porođaja carskim rezom od 70 različitih akušera tokom osam meseci. Ocena tonusa materice je procenjena tri puta za svakog pacijenta i pouzdano je dokumentovana; dva minuta nakon porođaja (zabeleženo 87% vremena), sedam minuta nakon porođaja (zabeleženo 97% vremena) i 12 minuta nakon porođaja (zabeleženo 98% vremena).

Nakon 12 minuta, 179 žena (18%) imalo je rezultate 6 ili niže, što znači da su bile pod većim rizikom od teškog krvarenja. Od onih sa rezultatom 6 ili nižim, 77% je doživelo krvarenje, 46% je doživelo veliko krvarenje, a 25% je trebalo transfuziju krvi.

„Naše istraživanje pokazuje da je ovaj jednostavan sistem bodovanja veoma smislen, lak način da se osigura da će, ako se materica slabo kontrahuje i postoji rizik od krvarenja, njihov zdravstveni tim rano prepoznati“, rekao je dr Ksi. „U budućnosti možemo dalje da usavršimo modele koji predviđaju kada su žene izložene velikom riziku od krvarenja u vreme porođaja kako bismo pomogli lekarima da budu spremni da upravljaju krvarenjem uzrokovanim lošim tonusom materice.“