U medicinskoj praksi, naučnici su sprečili rast karcinoma creva kod miševa tako što su iskoristili imune ćelije u debelom crevu.
Jedan od najuzbudljivijih novih tretmana raka je imunoterapija, koja funkcioniše tako što trenira imuni sistem tela da identifikuje i uništi ćelije raka.
Međutim, većina trenutnih imunoterapija koristi samo maloj manjini pacijenata sa rakom creva – manje od 10 procenata.
„Otkrili smo da je važna grupa imunih ćelija u debelom crevu – gama delta T ćelije – ključna za prevenciju raka creva“, kaže imunolog Lisa Mielke sa Instituta za istraživanje raka Olivia Nevton-John na Univerzitetu La Trobe u Australiji.
Otprilike 1 od svakih 10 slučajeva raka je rak creva. Drugi najveći uzrok smrti od raka u svetu, nedostatak simptoma u ranoj fazi progresije bolesti znači da se često dijagnostikuje prekasno da bi se lečila.
„Naš prvi svetski napredak u istraživanju utire novu mapu puta za razvoj ciljanih kombinovanih imunoterapija za efikasnije lečenje pacijenata sa rakom creva“, kaže jedan od vodećih autora studije Marina Jaku, doktorant na Institutu za istraživanje raka Olivija Njutn-Džon.
Iakou, Mielke i tim istraživača iz Australije i SAD-a pregledali su uzorke tkiva tumora raka creva, kao i uzorke pacijenata bez raka creva.
Primetili su korelaciju između gama delta T ćelija i povoljnih kliničkih ishoda kod raka creva. Kada je više ove vrste imunih ćelija pronađeno u tumorima pacijenata sa karcinomom creva, veća je verovatnoća da će preživeti i doživeti pozitivnije oporavak.
„Gama delta T ćelije deluju kao naši zaštitnici na prvoj liniji u crevima“, kaže Mielke. „Ono što ove imune ćelije čini izvanrednim je to što one stalno patroliraju i štite epitelne ćelije koje oblažu creva, delujući kao ratnici protiv potencijalnih pretnji raka.
Rak creva počinje svoj zlokobni ples rasta i podele u debelom crevu, često počinje sa sićušnim nedužnim polipima; rast tkiva sa sluzokože creva.
Trilioni mikroorganizama čine mikrobiom koji se nalazi u ovom delu digestivnog trakta. Zdrav imuni sistem se oslanja na širok spektar bakterija u mikrobiomu, iako su neke povezane sa bolešću.
Svaki region u crevima ima svoju funkciju i varira u vrsti i broju prisutnih mikroorganizama. Istraživači su se pitali da li sastav mikrobioma može uticati na gama delta T ćelije i druge imune ćelije u crevima.
Analiza ćelija iz creva i ljudi i miševa otkrila je molekularne karakteristike u debelom crevu koje utiču na sposobnost gama delta T ćelija da obavljaju svoj zaštitni posao. Dok su u tankom crevu te T ćelije tek obavljale svoj posao.
„Otkrili smo da je količina i raznolikost mikrobioma u debelom crevu rezultirala višom koncentracijom molekula zvanog TCF-1 na gama delta T ćelijama u poređenju sa drugim delovima creva“, objašnjava Jakou.
„Ovaj molekul (TCF-1) potiskuje naš prirodni imuni odgovor, gama delta T ćelije, u borbi protiv raka creva.
Možda najvažnije, miševi kojima je ovaj protein TCF-1 izbrisan, razvili su pojačan imuni odgovor protiv raka creva.
„Ovo je fundamentalno promenilo ponašanje ovih imunih ćelija i videli smo značajno smanjenje veličine tumora raka creva“, kaže Iakou.
To znači da postoji potencijal da se manipuliše mikrobiomom – a potom i ovim T ćelijama – u debelom crevu kod ljudi kako bi se poboljšale njihove sposobnosti u borbi protiv raka.
Tim kaže da je ovo veliki napredak u našem znanju o mikrobnim i imunim ćelijskim zajednicama creva, i da može dovesti do ranijeg skrininga i terapija – i za druge vrste raka i druge bolesti.
„S obzirom na sve veću učestalost raka creva u mlađoj populaciji danas, zaista smo zainteresovani da sada seciramo tačan odnos između imunih ćelija, mikroba i ćelija raka u crevima“, kaže Mielke.
„Ovo novo znanje će nam pomoći da razumemo i identifikujemo nove faktore rizika koji su važni za razvoj raka, ali i da unapredimo skrining raka creva u budućnosti.
