Novi, bio-inspirisani lek vraća efikasnost imunih ćelija u borbi protiv raka, otkrio je tim koji predvode istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu. Na mišjim modelima melanoma, raka bešike, leukemije i raka debelog creva, lek usporava rast tumora, produžava životni vek i povećava efikasnost imunoterapije. Istraživanje je objavljeno u časopisu Cancer Cell i moglo bi da promeni igru za mnoge pacijente sa rakom.
Mnogi kanceri brišu deo DNK koji se zove 9p21, što je najčešće brisanje kod svih karcinoma, a javlja se u 25% -50% određenih karcinoma kao što su melanom, rak mokraćne bešike, mezoteliom i neki karcinomi mozga. Naučnici odavno znaju da karcinomi sa brisanjem 9p21 znače lošije ishode za pacijente i otpornost na imunoterapije – strategije lečenja koje su osmišljene da pojačaju prirodni imuni odgovor pacijenta na rak.
Brisanje pomaže ćelijama raka da izbegnu da ih imuni sistem otkrije i zbriše, delom tako što podstiče rak da ispumpa toksično jedinjenje zvano MTA koje narušava normalno funkcionisanje imunih ćelija i takođe blokira efikasnost imunoterapije.
„Na životinjskim modelima, naš lek snižava MTA na normalu, a imuni sistem se vraća“, rekao je Everett Stone, vanredni profesor na Odseku za molekularne bionauke i vanredni profesor onkologije na Medicinskoj školi Dell, koji je vodio rad. „Vidimo mnogo više T ćelija oko tumora i one su u napadu. T ćelije su važan tip imunih ćelija, poput SVAT tima koji može da prepozna tumorske ćelije i pumpa ih pune enzima koji žvaću tumor iz iznutra napolje“.
Stoun predviđa da se lek koristi u kombinaciji sa imunoterapijom kako bi se povećala njihova efikasnost.
Prvi koautori studije su Donjeta Gjuka, bivši postdoktorski istraživač UT i trenutno naučnik u Takeda Oncologi, i Elio Adib, bivši postdoktorski istraživač u Brigham and Vomen’s Hospital i Dana-Farber Institutu za rak, a trenutno stalni lekar u Masovni general Brigam.
Brisanje 9p21 dovodi do gubitka nekih ključnih gena u ćelijama raka. Nestao je par gena koji proizvode regulatore ćelijskog ciklusa – proteine koji održavaju rast i deobu zdravih ćelija sporom, stalnom brzinom. Kada se ti geni izgube, ćelije mogu da rastu nekontrolisano. To je ono što ih čini kancerogenim. Takođe je izbrisan i gen za održavanje domaćinstva koji proizvodi enzim koji razgrađuje toksin MTA. Upravo ovaj gubitak, prema Stounu, omogućava ćelijama raka da steknu novu supermoć: sposobnost da deaktiviraju imuni sistem.
„Rak dobija dva za jedan kada izgubi oba ova gena“, rekao je Stoun. „Gubi kočnice koje ga inače sprečavaju da nekontrolisano raste. A onda u isto vreme razoruža policijsku snagu tela. Dakle, postaje mnogo agresivnija i malignija vrsta raka.“
Da bi stvorili svog kandidata za lek, Stoun i njegove kolege su započeli sa korisnim enzimom koji telo prirodno proizvodi da razbije MTA, a zatim su dodali fleksibilne polimere.
„To je već zaista dobar enzim, ali morali smo da ga optimizujemo da bi duže trajao u telu“, rekao je Stoun. „Ako bismo ubrizgali samo prirodni enzim, on bi bio eliminisan u roku od nekoliko sati. Kod miševa, naša modifikovana verzija ostaje u cirkulaciji danima; kod ljudi će trajati još duže.“
Istraživači planiraju da urade više bezbednosnih testova na svom leku, nazvanom PEG-MTAP, i traže sredstva da ga uvedu u klinička ispitivanja na ljudima.
Ostali koautori studije iz UT su Kendra Garison, Kendis Lamb, Jurij Tanno i Džordž Georgiju. Ko-korespondentni autori studije su Stoun i David Kviatkovski, viši lekar u Brigam i ženskoj bolnici i profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi.
