Uprkos izraelskom bombardovanju koje je Gazu dovelo na ivicu humanitarnog sloma, američki predsednik Džo Bajden se suočava sa malim pritiskom kod kuće da obuzda vojnu odmazdu Izraela za napad bez presedana palestinskih militanata Hamasa.
Čini se da je Bajden za sada dao odriješene ruke izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da pritisne svoj rat protiv Hamasa, iako bi pretnja kopnene ofanzive – sa verovatnoćom većeg broja civilnih žrtava – mogla naterati predsednika da ponovo razmisli o tom pristupu.
Pošto Bajden obećava čvrstu podršku Izraelu, suočio se samo sa raštrkanim protestima levog krila Demokratske partije zbog njegovog prećutnog pristajanja na žestoke obračune Izraela u prepunoj obalskoj oblasti.
Vodeće demokrate su mu pomogle da zadrži poklopac na bilo kakvom unutarpartijskom neslaganju, nastojeći da projektuje poruku jedinstva, uprkos pozivima nekoliko naprednjaka da nateraju Izrael da deluje uzdržano kako bi izbegao masovne civilne žrtve u borbi protiv Hamasa.
Međunarodna pobuna porasla je u petak protiv izraelskog upozorenja više od milion civila Gaze da se evakuišu na jug u roku od 24 sata pre očekivanog sveopšteg napada.
U Vašingtonu, međutim, Bajdenovi saveznici žele da izbegnu da republikancima daju priliku da ga optuže za potkopavanje vojnog odgovora američkog saveznika Izraela, što bi krizu moglo da učini političkom odgovornošću dok on traži reizbor 2024.
Republikanci su pokazali gotovo jednoglasnost u podršci bilo kojoj vojnoj akciji koju Izrael odluči da preduzme nakon što je pretrpeo najsmrtonosniji napad na svom tlu u poslednjih nekoliko decenija. Više od 1.000 ljudi je ubijeno, a na desetine oteto u Gazi, uključujući Amerikance.
Grafičke slike i prikazi zločina koje su počinili Hamasovi naoružani napadači u svom divljanju izraelskim gradovima u subotu do sada su ograničili kritike Izraela i Bajdenovog pristupa na relativno uski segment američke levice.
Ali s obzirom da su izraelski udari na Gazu ubili više od 1.000 ljudi, pripreme za kopnenu invaziju u toku i izraelski lideri koji obećavaju da će uništiti Hamas, ti glasovi bi lako mogli postati glasniji u danima koji dolaze.
Dok demokratski lideri kritikuju Hamas i obećavaju podršku Izraelu, neki su već ubacili pažljivo sročena podsetnika na potrebu da se Izrael pridržava zakona rata.
Stajaćemo uz Izrael i postaraćemo se da ih branimo i daćemo im ono što im je potrebno da se brane“, rekao je američki predstavnik Gregori Miks, demokrata u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Ali s obzirom da militanti koriste obične Palestince kao živi štit, rekao je, „moramo imati na umu ovaj palestinski narod i njihovu bezbednost i sredstva za život dok uništavamo Hamas“.
Za veći deo Kongresa, kao i američke javnosti, izraelsko upoređivanje razornog napada Hamasa sa napadima otmice na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. ima veliki odjek.
Američka predstavnica Rašida Tlaib, jedina Amerikanka palestinskog porekla u Kongresu, objavila je ove nedelje saopštenje koje je izazvalo kritike jer je rekla da žali zbog izgubljenih života i Palestinaca i Izraelaca.
U teškoj poruci Izraelu, ona je rekla da put napred „mora uključivati ukidanje blokade, okončanje okupacije i demontažu sistema aparthejda koji stvara zagušljive, dehumanizujuće uslove koji mogu dovesti do otpora“.
Odgovarajući na pitanje o ranim kritikama odgovora Izraela od strane drugih liberalnih zakonodavaca koji su izjednačili napad Hamasa sa prethodnim izraelskim akcijama, sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer osudila je takve izjave kao „odvratne“.
„Naša osuda pripada teroristima“, rekla je ona novinarima u utorak.
[1/2] Američki predsednik Džo Bajden daje opaske nakon telefonskog razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom o situaciji u Izraelu nakon smrtonosnih napada Hamasa, iz Državne trpezarije u Beloj kući u Vašingtonu, SAD, 10. oktobra 2023. REUTERS/Jonathan Ernst stekli licencna prava
Ali u petak, američka predstavnica Aleksandrija Okasio-Kortez, demokratski naprednjakinja koja je oštro osudila napad Hamasa, napala je Izrael zbog njegovog naloga za evakuaciju iz Gaze kao „neprihvatljive“, rekavši na platformi društvenih medija Ks: „Moramo ovo zaustaviti“.
Demokrate se godinama bore sa tenzijama između proizraelskih umerenih i frakcije naprednjaka koji su kritični prema Izraelu, posebno zbog njegovog tretmana prema Palestincima i širenja jevrejskih naselja.
Ovogodišnji pritisak Netanjahuove krajnje desničarske vlade za reformu pravosuđa otvorio je Izrael novim kritikama, a Bela kuća i mnogi poslanici su ponovili izraelske demonstrante koji su predložene poteze nazvali nedemokratskim.
Iako ankete i dalje pokazuju ogromne simpatije prema Izraelu u ukupnoj američkoj javnosti, istraživanje Galupa u martu pokazalo je da su demokrate malo naklonjenije Palestincima od Izraela.
Bajden, priznati doživotni prijatelj Izraela, obećao je da će Izraelu pružiti svu pomoć koja mu je potrebna.
On se do sada uzdržavao od bilo kakvog eksplicitnog poziva Izraelu da obuzda svoj odgovor, vrstu izjava koje su Bele kuće obično davale tokom prethodnih kriza.
Američki državni sekretar Antoni Blinken bio je najbliži takvom pozivu tokom posete Izraelu u četvrtak, kada je rekao da se nada da će Izrael, kao demokratska država, „preduzeti sve moguće mere predostrožnosti da izbegne povredu civila“.
Izraelski zvaničnici insistiraju da njihove snage pokušavaju da minimiziraju civilne žrtve.
Zvaničnik Bele kuće rekao je da su Bajdenovi pomoćnici privatno razgovarali o svojim zabrinutostima sa izraelskim kolegama. „Takođe prepoznajemo da su agresivni i da u ovim ranim satima moraju da budu agresivni“, rekao je zvaničnik.
Od subotnjeg napada, Izrael je Gazu, dom za 2,3 miliona ljudi, stavio pod potpunu opsadu i pokrenuo moćnu kampanju bombardovanja koja je uništila čitava naselja.
Bajden, nakon što je nerešivi izraelsko-palestinski sukob držao na dohvat ruke, sada se našao usred velikog bliskoistočnog požara.
Ne može sebi da priušti da otuđi proizraelske birače uoči izbora sledeće godine. Moćni proizraelski lobi, na čelu sa AIPAC-om, glavna je sila u američkoj politici i često je podržavao Netanjahua, sa kojim je Bajden bio primoran da stupi u neugodan ratni savez.
Iako je dobila pohvale u mnogim krugovima za svoju čvrstu podršku Izraelu, najbližem savezniku Vašingtona u regionu, kriza je takođe izazvala kritike zbog toga što nije posvećivao dovoljno pažnje nevolji Palestinaca, koji su videli da njihove nade u državnost postaju sve tamnije pod izraelskom okupacijom .
„Njihova filozofija vodilja po ovom pitanju bila je u poslednje tri godine da rade što je moguće manje“, rekao je Kaled Elgindi, bivši palestinski savetnik za pregovore koji je sada na Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu.
Američki zvaničnici su rekli da nije pravo vreme za pokušaj nastavka dugo obustavljenih izraelsko-palestinskih pregovora, uglavnom zbog nepopustljivosti obe strane.
Džeremi Ben-Ami, predsednik liberalne grupe za zastupanje J Street, rekao je da je administracija učinila određene napore da odgovori na potrebe Palestinaca u nedavnim pregovorima o normalizaciji koji su vođeni između Izraela i Saudijske Arabije, ali da nije otišla dovoljno daleko.
„Ne postoji šira vizija ili plan o tome kako doći do suštinskog sukoba koji je sada eksplodirao na neviđen i nedokučiv način užasa“, rekao je on za Rojters.
Izveštavanje Matt Spetalnick, Patricia Zengerle; dodatno izveštavanje Džefa Mejsona, Sajmona Luisa i Stiva Holanda; pisao Matt Spetalnick. Uređivanje Gerri Doile i Chizu Nomiiama