Međunarodno pravo podržava pravo žena da doje u javnosti. Međutim, žene navode da su bile izložene negativnim odgovorima i osuđujućim pogledima kada su dojile van kuće. Ovo je prema novoj studiji Univerziteta Lund u Švedskoj, zasnovanoj na anketama na koje su odgovorile žene koje žive u Švedskoj, Irskoj i Australiji, a koje je objavljeno u Međunarodnom časopisu o dojenju.
Istraživači koji stoje iza studije kažu da društva svuda moraju dati jasniju, eksplicitnu podršku dojenju u javnosti – i da društvo treba da pozdravi dojenje, bez obzira na okruženje.
„Žene i deca nemaju pristup javnim prostorima. Ovo utiče na mogućnosti dojenja kada je deci to potrebno, što zauzvrat ima negativan efekat i na žene i na decu“, kaže Šarlota Dajks, doktorant i pedijatrijska sestra.
Ona to ilustruje jednom od mnogih sličnih izjava žena u njihovoj studiji: „Koliko je moje dete gladno, da li će biti dobro dok ne dođem kući? Ima li bolje mesto u blizini? Mogu li lako da se okrenem u drugom pravcu ?“
Zajedno sa istraživačima Kristinom Rubertson i Pernilom Naj, Dajks je prikupio podatke o Šveđankama koje doje ili su ranije dojile. Žene su između ostalog odgovorile na sledeće pitanje „Šta mislite da je važno za podsticanje dojenja u društvu?“ Zatim su rangirali faktore koji su omogućili javno dojenje po važnosti.
Istraživanje je zasnovano na međunarodnoj saradnji sa istraživačima u Irskoj i Australiji, koji su takođe sproveli istraživanje u svojim zemljama. Ukupno, više od 10.000 žena sa iskustvom u dojenju ispunilo je digitalni upitnik.
„Naši rezultati pružaju uvid u dojenje u javnosti, opisuju šta žene doživljavaju i otkrivaju stavove u društvu. U sve tri zemlje, žene su smatrale da je najvažnija stvar za podsticanje dojenja u društvu da vide druge žene kako doje“, rekla je Rubertson, prof. reproduktivnog, perinatalnog i seksualnog zdravlja na Univerzitetu u Lundu i babice u Univerzitetskoj bolnici Skane.
Važno je imati društvo koje izražava jasnu podršku dojenju u javnosti. Mesta kojima drugi imaju pristup takođe treba da budu dostupna onima koji doje. Ovo je podržano od strane nekoliko švedskih i međunarodnih zakona. Naj navodi primere koji se mogu primeniti na prava majki da javno doje: Konvencija UN o ljudskim pravima. Rodni kvalitet je takođe regulisan Globalnim ciljevima, a Zakon o diskriminaciji jasno kaže da društvo treba da bude podjednako dostupno svima, bez obzira na pol.
„Međutim, u našoj studiji vidimo mnogo suprotnih primera: kako se žene koje doje svoju decu u javnosti suočavaju sa ograničenom dostupnošću. Ovo pokazuje društveni problem na više nivoa: žene koje žele da doje svoju decu van kuće su ograničene i ne mogu baziraju svoje postupke na potrebama svog deteta. Kao takvi, nisu pogođeni samo žena, dete i porodica, već svi, u određenoj meri“, rekla je istraživačica i babica Naj.
Obezbeđivanje više soba za dojenje nije nešto što istraživači smatraju univerzalnim rešenjem. Dok neke žene i deca više vole mirnu sobu koja nudi privatnost i stoga kao dopunu, takve sobe mogu imati svoje mesto. Međutim, omogućavanje dojenja gde god je potrebno je najbolja opcija za majke i bebe.
„Značajno je da su prostorije za dojenje koje postoje često sakrivene u blizini toaleta. To je u suprotnosti sa onim što pokazuju naši rezultati – da dojenje treba da bude mnogo vidljivije“, zaključuje Dajks.