Činjenica da su neandertalci umeli da zapale vatru i da je koriste, između ostalog, za kuvanje, pokazuje njihovu inteligenciju. „Ovo potvrđuje naša zapažanja i teorije iz prethodnih studija“, objašnjava Dijego Angeluči, arheolog sa Univerziteta u Trentu i koautor studije.
„Neandertalci su bili sposobni za simboličku misao, mogli su da stvaraju umetničke predmete, znali su da ukrase svoja tela ličnim ornamentima i imali su izuzetno raznoliku ishranu. Dodajmo tome, na osnovu naših saznanja, sa sigurnošću možemo reći da su jeli kuvanu hranu. Ova sposobnost potvrđuje da su bili vešti kao i Homo sapiens koji su živeli milenijumima kasnije.“
Ali kako smo saznali da neandertalci znaju da koriste vatru? „Postoji opšta saglasnost među arheolozima da su znali da koriste vatru. Međutim, jedno je koristiti vatru koju su pokrenuli prirodni procesi, kao što su munje, a drugo je napraviti je, hraniti je drvima i koristiti za kuvanje, grejanje. i odbranu. U ovoj studiji pokazujemo da nema sumnje da su neandertalci mogli da zapale vatru i da je vatra bila centralni element u njihovom svakodnevnom životu.“
Članak „Procesi formiranja, upotreba vatre i obrasci ljudske okupacije u srednjem paleolitu Gruta da Oliveira“ objavljen je 11. oktobra u PLOS ONE.
Članak dokumentuje i upoređuje ostatke strukturiranih požara pronađenih na istoj lokaciji: Gruta de Oliveira u centralnom Portugalu, jedno od najvažnijih evropskih arheoloških nalazišta za srednji paleolit. Ono što je izuzetno u ovoj pećini je to što su iskopavanja vođena sistematski i sa velikom preciznošću više od 20 godina između 1989. i 2012. godine.
Radove je vodila međunarodna grupa arheologa pod nadzorom Joao Zilhao-a (Univerzitet u Lisabonu), koji je autor studije zajedno sa Dijegom Angelučijem (UniTrento) i Marijanom Nabais (IPHES, Katalonski institut za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju, Taragona).
Pećina je deo kraškog sistema Almonda, ogromne mreže pećina smeštenih na različitim nadmorskim visinama iznad velikog izvora koje su bile naseljene u različitim periodima tokom praistorije. Najstariji slojevi Gruta de Oliveira, koji obuhvataju niz pasusa, datiraju od pre oko 120.000 godina, a najnoviji oko 40.000: Veruje se da su neandertalci naselili ovo mesto pre između 100.000 i 70.000 godina.
„Za nas je Almonda dar koji nastavlja da daje za raznovrsnost i količinu artefakata i ostataka koje smo pronalazili godinama: od ostataka koji datiraju iz donjeg paleolita do usitnjenog kamenja Musterijenske kulture, zaista postoji sve“, komentariše Angelucci.
Međutim, u ovom slučaju, ono što je privuklo pažnju arheologa su tragovi ognjišta namerno izgrađenih i korišćenih u pećini. Arheolozi su pronašli desetak ognjišta na različitim stratigrafskim nivoima na površini od oko 30 kvadratnih metara i dubokoj šest metara. Nepogrešive kružne strukture nalik na basene bile su ispunjene ostacima.
Nalazi iz unutrašnjosti i u blizini ognjišta pokazuju da su stanovnici pećina kuvali hranu. „Pronašli smo spaljene kosti, spaljeno drvo i ostatke pepela. A stena ispod – nastavlja Angelucci – je pocrvenela od vrućine: ovo je ključni detalj jer nam govori da je struktura u primarnom položaju. I oduvek je bila tamo. Vatra je osnovni element u njihovom svakodnevnom životu. Ona čini mesto udobnim i pomaže u socijalizaciji. Vraća onu osnovnu ideju ‘doma’ koja bi se možda mogla primeniti i na njih.“
Šta su jeli neandertalci? „Uspeli smo da saznamo šta su jeli, pa čak i tehniku kuvanja koju su koristili. Pronašli smo ostatke i spaljene kosti kuvanih koza, jelena, konja, bukova (izumrlih bikova), nosoroga, kornjača, koji su verovatno bili položeni na oklop. i dinstan na vrelom kamenju“.
„Meso je bilo na meniju u ovoj pećini u unutrašnjosti, ali u drugim iskopavanjima u pećinama koje gledaju na zapadno Sredozemno more u blizini Kartahene (Španija) pronađeni su ostaci ribe, dagnji i mekušaca, čak i pečeni pinjoli. Već smo demonstrirali 2020. u drugom radu koji se pojavio u časopisu Science da su neandertalci imali raznoliku ishranu, ali su portugalska iskopavanja dodatno potvrdila da su koristili vatru za kuvanje hrane.“
Uprkos iskopavanjima, arheolozi nisu mogli da utvrde kako su neandertalci zapalili požar.
„Možda su radili kao u doba neolita, udarajući kremenim stenama o drugu stenu kako bi bacili iskre na trulo, kao što je suvo gnezdo na primer. Ovo je praistorijska tehnika koja je otkrivena proučavanjem Ecija, Ledenog čoveka. Međutim, do sada, nismo našli nikakve dokaze o tome“.
Iskopavanje niza slojeva koji pokrivaju 30.000 godina, međutim, dalo je arheolozima priliku da uporede podatke sa drugim lokalitetima u istoj oblasti koji datiraju iz gornjeg paleolita i uključuju noviji period, gde je Homo sapiens potvrđen u toj oblasti. „Nismo našli nikakvu razliku: živeli su u pećinama na sličan način. Njihove veštine su takođe znak inteligencije. Nisu pripadali različitim vrstama, rekao bih da su bili različiti ljudski oblici.“
Ovaj članak predstavlja kraj dugog rada na analizi podataka koji je ispitivao 30-godišnje nalaze. Portugalski tim Joao Zilhaoa proučavao je kameno oruđe, dok je Marijana Nabais analizirala ostatke kostiju i izvršila prostorne analize kako bi ispitala položaj nalaza u pećini i lokaciju požara.
Istraživačka grupa Univerziteta u Trentu (Odeljenje za humanističke nauke) fokusirala se na stratigrafiju i mikroskopske studije. „Oslonili smo se na tehnike interdisciplinarne arheologije: preliminarne studije lokaliteta, pedantno iskopavanje, tačno pozicioniranje svih nalaza, sistematsko prosejavanje, precizan metod prikupljanja podataka na terenu, prikupljanje uzoraka za naknadnu analizu pod mikroskopom ili u laboratorija: ova vrsta arheologije se izvodi najnaprednijim metodologijama. Zahtevaju vreme i resurse i tome učimo naše studente.“
