Zaštitnici prirode strahuju da porast kupovine i prodaje kljova mamuta, poznat kao trgovina „ledenom slonovacom“, predstavlja novu pretnju za slonove.
Zabrana prodaje slonovače na nivou Velike Britanije stupila je na snagu 2018. godine, nakon istrage koju je vodio Univerzitet u Portsmutu o britanskoj trgovini antikvitetima tog materijala.
Ranije 2022. godine najavljeno je da će Zakon o slonovači biti proširen kako bi zaštitio još pet ugroženih vrsta sa liste CITES-a, uključujući nilskog konja, morža, narvala, orku i kitove sperme.
Međutim, nova studija je upozorila da je prodaja kljova mamuta neregulisani aspekt trgovine slonovačom koji treba da se reši. Ove vrste ne spadaju u regulaciju Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES); viševladin sporazum uspostavljen da bi se obezbedio opstanak životinja i biljnih vrsta.
Autori tvrde da, iako su vunasti mamuti izumrli pre više od 10.000 godina, njihovi životi i konačna smrt nas mogu mnogo naučiti o tome kako čuvamo i štitimo preostale populacije slonova.
Sa klimatskim promenama koje zagrevaju svet, mamuti koji čuvaju permafrost se topi i oni se otkrivaju širom severne hemisfere, većinom u Sibiru.
Dr Kerolajn Koks, vodeći istraživač u Projektu slonovače Univerziteta u Portsmutu, rekla je: „Postoje dokazi da trgovci pokušavaju da održe ilegalno tržište slonovače sa kljovama mamuta, namerno pogrešno označavajući ledenu slonovaču kao slonova kost.
„Savremeni slonovi i vunasti mamuti imaju zajedničkog pretka, tako da njihove kljove imaju bliske sličnosti.
„Umesto da profitiramo od ovih novih otkrića, trebalo bi da učimo od njih – kako su mamuti živeli i kako su umirali – da bismo pomogli u zaštiti njihovih ugroženih rođaka.
Dr Luk Hauser, koistraživalac studije, objasnio je vezu između mamuta i modernog slona: „Prvi mamuti su se pojavili u Africi pre oko pet miliona godina, i zračili su u najmanje 10 vrsta; sve potiču iz iste porodice moderni slonovi, poznati kao Elephantidae.
„Strukturno, slonovača mamuta je u osnovi identična slonovoj slonovoj. Oba imaju Šregerove linije, koje su različite karakteristike vrste.“
„Jedno pitanje koje smo istražili u ovoj studiji bilo je da li je moguće identifikovati od koje vrste dolazi komad slonovače“, dodao je dr Koks. Zasluge: Univerzitet u Portsmutu
„Razlog zašto je ovo možda važno je kada je Izrael podneo peticiju da se vrsta vunastih mamuta doda na CITES listu, to je bilo veoma specifično. Znamo da je većina slonovače koja dolazi iz Sibira vunasti mamut, ali zato što je evolucija spora procesa bi došlo do ukrštanja između njihovih karakteristika i njihovih prethodnika.
„Tako hipotetički, trgovac bi mogao imati dokument u kojem se tvrdi da je kljova od stepskog mamuta — a u stvari je to vunasti mamut — i ne bismo mogli da tvrdimo drugačije bez skupog i dugog DNK testa.“
Vlada Velike Britanije je 2018. godine uvela Zakon o slonovači – zabranjujući prodaju slonove kosti – nakon istrage koju je vodio projekat Slonovače Univerziteta u Portsmutu.
Projekat su pokrenuli u Donjem domu u novembru 2015. dr Kerolajn Koks i dr Nikolas Pamment, i od tada je dobio značajnu pažnju i zamah. Cilj projekta je da se razmotri uloga koju igra trgovina antikvitetima u Velikoj Britaniji u trgovini slonovačom.
Prošlo je više od decenije otkako je eBai objavio svoju potpunu, svetsku zabranu prodaje slonovače. U onlajn postu se navodi da bi globalna zabrana „zaštitila kupce i prodavce, kao i životinje koje su u opasnosti od izumiranja“.
Međutim, nedavne studije su pokazale da prodavci ilegalnih proizvoda od divljih životinja rade na mračnom vebu, a ne otvorenije putem društvenih medija i aukcijskih platformi.
Procenjuje se da ilegalna trgovina divljim životinjama zajedno vredi između 15 i 22,5 milijardi dolara godišnje, što je stavlja u rang sa ilegalnom trgovinom oružjem, ilegalnom trgovinom drogom i trgovinom ljudima.
Dr Koks je dodao: „Dok su kljove mamuta i dalje tražene, posebno na Dalekom istoku, sibirski lovci na kljove u Jakutiji dobijaju samo ono što kupci žele — slonovaču. Ostaci mamuta su ostavljeni i izgubljeni za nauku.
„Ova eksploatacija je opasna, često nelegalna i štetna po životnu sredinu. Zakon Ruske Federacije kaže da se mogu sakupljati samo kljove mamuta koje su isplivale na površinu, najčešće kao rezultat topljenja večnog leda.
„Ali u stvarnosti, većina rudara požuruje ovaj proces koristeći creva visokog pritiska za eksploziju permafrosta.“
Dr Hauser je dodao: „Industrijska metoda oporavka kljova mamuta povećava rizike koje globalne klimatske promene predstavljaju za žive slonove i mnoge druge vrste. Permafrost zaključava gigatone gasova staklene bašte kao što je metan, tako da ovaj ubrzani gubitak doprinosi rastuće globalne temperature“.
U radu, objavljenom u časopisu za međunarodno pravo i politiku o divljim životinjama, kaže se da je najbolji i najefikasniji način za rešavanje problema u vezi sa trgovinom ‘ledenom slonovačom’ međunarodna saradnja nacija koje dele resurse i obaveštajne podatke.
