Svi znamo da bacanje novčića ima jednake šanse da dođe do glave ili repa, zar ne? Novi eksperiment pokazuje da je u određenim situacijama veća verovatnoća da će sleteti na jednu stranu, a ne na drugu.
Međunarodni tim istraživača odgovornih za eksperiment svakako je uložio posao, pronašavši prosečan rezultat od ukupno 350.757 bacanja novčića između njih – gigantski broj koji pomračuje sve što su autori videli u akademiji za bacanje novčića.
Analiza njihovih rezultata podržava teoriju iz 2007. koju je predložio matematičar Persi Dijakonis, navodeći da je strana okrenuta nagore kada okrenete novčić ona strana za koju je veća verovatnoća da će biti okrenuta nagore kada sleti.
Ovi najnoviji eksperimenti pokazuju da je to slučaj u 50,8 posto vremena. Činilo se da se pristrasnost primenjuje na različite tipove novčića, ali ne i na različite pojedince – tako da se vaše iskustvo može razlikovati.
„Standardni model bacanja novčića proširio je Persi Diaconis, koji je predložio da kada ljudi bace običan novčić, uvode mali stepen ‘precesije’ ili klackanja – promenu smera ose rotacije kroz putanju novčića, “, pišu istraživači u svom radu.
„Prema modelu Diaconis, precesija uzrokuje da novčić provede više vremena u vazduhu sa početnom stranom okrenutom nagore. Shodno tome, novčić ima veće šanse da sleti na istu stranu na kojoj je krenuo.“
To što su rezultati varirali među istraživačima sugeriše da način na koji se novčić baci utiče na šanse kako će pasti. Svako ima sopstvenu tehniku, uhvati novčić u toku leta ili uradi poslednji okret pre nego što pogleda. Dakle, kolebanje u akciji okretanja bilo kog pojedinca može imati uticaja i na broj okreta koje uspe da izvrši.
Ovo je nešto što tim želi da razmotri detaljnije u budućnosti. Autori studije takođe sugerišu da u klađenju i donošenju odluka sa visokim ulozima, poravnanje novčića na početku uvek treba da bude prikriveno. U bacanjima novčića gde je početno lice bilo nasumično raspoređeno, istraživači su primetili ravnomeran podele glave i repa.
Ni to nije mala prednost. Na primer, ako se neko kladi na dolar na bacanje novčića u nadi da će dobiti 2 dolara na bilo koju pobedu, u proseku bi zaradio 19 dolara na svakih 1.000 bacanja. To je prednost koju ne dobijate čak ni u blekdžeku ako igrate sa pet drugih igrača i dilerom.
Činjenica da ova vrsta pristrasnosti nije jasno uočena u prošlosti je zapanjujuća. Prebacivanje novčića se koristi za određivanje monumentalnih događaja još od vremena Rimljana. Čak se i danas koristi za odlučivanje o sudbini političkih izbora, fudbalskih finala i odluka o javnoj politici.
„Uprkos široko rasprostranjenoj popularnosti bacanja novčića, malo ljudi zastaje da razmisli o ideji da je ishod bacanja novčića sve samo ne nasumičan“, pišu istraživači.
Istraživanje tek treba da bude objavljeno u recenziranom časopisu, ali je dostupno za čitanje na mreži na arXiv.
