Uprkos dosadašnjem odolevanju izazovima koje je doneo rat u Ukrajini, privrede zemalja centralne, istočne i Jugoistočne Evrope nalaze se sve više pod pritiskom, pri čemu su izgledi privrednog rasta u Jugoistočnoj Evropi ipak nešto bolji, pokazuje jesenja prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
„Recesija u Nemačkoj, pogoršano međunarodno okruženje, kontinuirano visoka inflacija, stroža monetarna politika i nedovoljne mere fiskalmne politike opterećuju privredni rast“, rekao je ekonomista Bečkog insituta i glavni autor jesenje prognoze Branimir Jovanović.
Za sve 23 zemlje tog šireg evropskog regiona privredni rast će 2023. godine biti 0,6 odsto, dakle slično rastu u zemljama evrozone od 0,5 odsto.
Prema toj prognozi, privredni rast u šest zemalja Zapadnog Balkana biće u 2023. godini malo bolji i u proseku 2,1 odsto. Na Zapadnom Balkanu za Crnu Goru je prognozirani rast 4,5 odsto, Albaniju 3,5 odsto, a Bosnu i Hercegovinu 1,7 odsto.
Još nešto veči rast id proseka regiona očekuje se u članicama Evropske unije Hrvatskoj i Rumuniji – po 2,5 odsto.
Te dve članice EU, prema oceni analitičara, rast mogu delom da zahvale novcu iz fonda Sledeća generacija EU koji treba da sanira posledice pandemije korona virusa.
Ocenjuje se da zemlje Jugoistočne Evrope mogu da unesu pozitivnu dinamiku i u austrijsku privredu.
„Uprkos teškoj situaciji, tesne privredne veze Austrije sa tim zemljama podrška su njenom privrednom rastu i ublažavaju sadašnju ekonomsku slabost“, rekao je Jovanovi.
U Turskoj će prognozirani rast biti 3,2 odsto.
U zemljama EU centralne i istočne Evrope, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, privrede su, posle slabog prvog tromesečja, sredinom godine skliznule u negativan privredni rast.
„S obzirom na moguću recesiju u celoj evrozoni ta negativna dinamika bi mogla i da se ubrza, posebno u zemljama Višegradske grupe koje su snažno isprepletene sa oslabljenom nemačkom industrijom“, ocenio je Jovanović.
I Ukrajina može, prema prognozi WiiW, da očekuje ove godine privredni rast od 3,2 odsto, a Rusija od 2,3 odsto zahvaljujući industriji naoružanja.
Iako je inflacija u svim zemljama tih delova Evrope već premašila vrhunac, ona će ipak još izvesno vreme ostati visoka. Glavni motor inflacije je poskupljenje namirnica, što vodi i sve većim socijalnim problemima.
Navodi se i da je dobit preduzeća u regionu na istorijski visokom nivou, ali da prvi put relano rastu i zarade. Ukoliko preduzeća na to odgovore novim poskupljenjima, to će samo produžiti inflaciju, konstatuje se u izveštaju.
