U usevima područja za proizvodnju banana u istočnoj i centralnoj Africi vreba bolest koja se zove Banana Ksanthomonas Vilt (BKSV) – a novo modeliranje istraživača iz Alijanse Bioversiti International i CIAT-a pokazalo je da ako se ostavi nekontrolisana, ova bakterijska bolest može prouzrokovati smanjenje proizvodnje banana za 55% u novozahvaćenim regionima u roku od 10 godina.
Prema statistici Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Afrika južno od Sahare (SSA) proizvodi oko 50 miliona tona banana godišnje, odnosno oko trećine globalne proizvodnje i pokriva više od sedam miliona hektara ( 60% globalnih oblasti rasta)
BKSV, bolest koju izaziva bakterija Ksanthomonas vasicola pv. musacearum (Ksvm), je najrasprostranjenija bakterijska bolest u Africi i okarakterisana je kao jedna od četiri najvažnije zarazne bolesti useva u razvoju u zemljama u razvoju.
U novom radu, „Potencijalni uticaj uvenuća banane Ksanthomonas na prehrambene sisteme u Africi: modeliranje scenarija političkog odgovora i mera kontrole bolesti“, objavljenom u Frontiers in Sustainable Food Sistems, istraživači su modelirali tri scenarija širenja BKSV na osnovu pretpostavki o nivo odgovora vlada i poljoprivrednika: dva gde koraci nisu preduzeti u potpunosti (spor i ograničen scenario) i jedan gde se uopšte ne preduzimaju (nulti scenario).
Istraživači su procenili da se u narednih 10 godina, ako se bolest ne kontroliše i proširi na ceo region, očekuje da će ekonomska šteta od BKSV dostići 25 milijardi USD i da će skoro 40% ovog troška snositi potrošači. u regionu.
Prema Atanasiosu Petsakosu, ekonomisti poljoprivrede u Alijansi Bioversiti International i CIAT-u i prvom autoru rada, čak i ograničeni politički odgovor može smanjiti infekcije i ublažiti neke od proizvodnih, ekonomskih i posledica bolesti po bezbednost hrane.
„Ako se BKSV ne kontroliše, bolest može biti katastrofalna, tako da bi farmeri trebalo da budu zabrinuti“, kaže on, „Međutim, otišli smo korak dalje: modelirali smo šta bi se desilo ako bi se bolest proširila i na sve druge zemlje u Africi južno od Sahara, gde trenutno nije prisutna“.
Petsakos objašnjava da ako je reakcija vlada i farmera na epidemiju brza i efikasna, šteta je „skoro nula“, ali nažalost brz i efikasan odgovor nije uvek slučaj.
Prema Petsakosu, integrisano modeliranje koje kombinuje ekonomske modele i modele bolesti može da pruži preciznije procene uticaja i na proizvođače (od gubitka prinosa) i potrošače (od povećanja cena zbog nestašice hrane).
„Razlog je u tome što se šokovi u proizvodnji (kao od bolesti) ne manifestuju samo u gubicima prinosa, već značajno utiču na potrošače zbog promene cena hrane, ali i na druge sektore privrede (iako nije modelirano u radu)“, kaže on. , dodajući da ako istraživači ne uzmu u obzir sve ove elemente, uključujući aspekte bezbednosti hrane, kreatori politike mogu ozbiljno potceniti uticaje bolesti na društvo u celini.
„Iako kampanje mobilizacije za podizanje svesti i obuku farmera da upravljaju bolešću mogu biti skupe, šteta za proizvođače i potrošače zbog nereagovanja je toliko veća da zaista ne postoji opcija“, kaže Petsakos.
Gui Blomme, koautor studije i viši naučnik u The Alliance of Bioversiti i CIAT, objašnjava da su on i kolega Valter Ocimati pružili stručnost u metodama kontrole BKSV, načinima širenja bolesti, trenutnom geografskom širenju, frontovima bolesti i istorijskoj primeni strategija kontrole u endemskim zemljama.
„BKSV je lako upravljati kada se rigorozno primenjuju opcije kontrole“,
Blomme kaže, dodajući da su uspešni pristupi koji se koriste za sličnu bakterijsku bolest zvanu Moko u Aziji i Latinskoj Americi pružili model za približavanje BKSV.
„Sterilizacija baštenskog alata, rano uklanjanje muških pupoljaka korišćenjem račvastog drvenog štapa kako bi se sprečilo prenošenje vektora insekata i iščupanje bolesne prostirke uvedeni su u, na primer, Ugandi i ovi pristupi su se pokazali efikasnim za BKSV.“
Dodatna, visoko efikasna, jednostavna za primenu i jeftina tehnologija, jednostruko obolelo uklanjanje stabljike [ SDSR ] je razvijeno posebno za BKSV.
Petsakos objašnjava da je modeliranje istraživača pokazalo posledice ako se ne preduzmu u potpunosti neophodni koraci za kontrolu bolesti.
I Blomme i Petsakos su naglasili da modeliranje omogućava kreatorima politike širom regiona da usvoje ove nalaze kako bi osigurali obuzdavanje bolesti,
„Grafikoni u radu jasno pokazuju opseg očekivanog uticaja prema različitim politikama i scenarijima obuke i ove informacije su ključne za donosioce odluka“, rekao je Blomme. „I Uganda i Ruanda su bile veoma proaktivne u primeni strategija kontrole i ove zemlje su savršeni primeri kako bi donosioci politika i odluka trebalo da pristupe ovom biotičkom ograničenju.“
