Istraživački tim je otkrio mikrobni metabolit koji uništava neurone koji proizvode dopamin. Dalji eksperimenti su pokazali da se kao rezultat javljaju simptomi slični Parkinsonu.
Ovo istraživanje, koje su vodili Tomas Botčer sa Instituta za biološku hemiju i Centra za mikrobiologiju i nauku o sistemima životne sredine (CeMESS) na Univerzitetu u Beču i Marcel Leist sa Univerziteta u Konstancu, u saradnji sa koledžom Albert Ajnštajn.
Ovo otkriće baca novo svetlo na potencijalne faktore životne sredine — kao što su metaboliti iz ljudskog mikrobioma — kao pokretači Parkinsonove bolesti.
Osnovni uzroci Parkinsonove, ozbiljne neurodegenerativne bolesti, ostaju nejasni. Iako je poznato da su genetske mutacije uzrok Parkinsonove bolesti, 90% slučajeva se javlja sporadično, bez jasnog genetskog porekla. Naučnici sumnjaju da faktori životne sredine mogu igrati ulogu — supstance kao što su pesticidi i industrijske hemikalije se stoga ispituju u potrazi za mogućim vezama sa neurodegeneracijom.
Nedavne studije naglašavaju važnost osovine creva i mozga i sugerišu da ljudski mikrobiom može uticati na neurodegenerativne bolesti. Ljudski mikrobiom se odnosi na celinu svih mikroorganizama koji mogu da kolonizuju ljudsko telo. Intestinalni mikrobiom pacijenata sa Parkinsonovom bolešću razlikuje se od zdravih ljudi. Neki mikrobni metaboliti specifično napadaju neurone koji proizvode dopamin, a koji su kritično pogođeni Parkinsonovom bolesti.
U trenutnoj studiji, istraživači su se fokusirali na metabolit koji proizvodi bakterija Streptomices venezuelae. Tim je izolovao i identifikovao ovaj metabolit i izložio ga ljudskim neuronima koji proizvode dopamin.
Rezultati su bili jasni: metabolit je imao destruktivni efekat koji je doveo do gubitka neurona sličnog Parkinsonovoj bolesti. Da bi dalje potvrdili svoje nalaze, istraživači su ispitali efekat ovog bakterijskog metabolita na nematode, što je kasnije pokazalo poteškoće u kretanju i specifične neuronske obrasce slične onima kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Leist sa Univerziteta u Konstancu i Botčer sa Univerziteta u Beču radili su zajedno na ovoj inovativnoj studiji koja kombinuje oblasti mikrobne biohemije i molekularne neuronauke. „Naše istraživanje uspostavlja opipljivu vezu između specifičnog bakterijskog metabolita i simptoma sličnih Parkinsonovoj bolesti. To je dalji korak u razumevanju kako naše okruženje, sve do mikroba oko nas, utiče na početak ili napredovanje takvih bolesti“, kaže Leist.
Ovo otkriće ne samo da nudi novu perspektivu o pokretačima Parkinsonove bolesti, već i otvara nove puteve za istraživanje. Da li druge mikrobne supstance mogu uticati na neurodegenerativne bolesti? Kako ove supstance reaguju sa našim neuronima? I što je najvažnije, može li ovo saznanje dovesti do novih tretmana ili preventivnih mera?
„Iako je studija samo početak, ona je obećavajući korak ka otkrivanju molekularnih uzroka Parkinsonove i drugih neurodegenerativnih bolesti“, rekao je Tomas Botčer.
