Istraživanje Univerziteta u Kvinslendu pokazalo je da uprkos značajnim naporima za očuvanje, ilegalno ubijanje kritično ugroženih orangutana na Borneu može biti stalna pretnja ovoj vrsti.
Dr. Kandidatkinja Emili Massingham sa Prirodno-matematičkog fakulteta UK-a rukovodila je timom istraživača koji je posetio 79 sela širom Bornejskog orangutanskog lanca u Kalimantanu, obavljajući intervjue licem u lice sa 431 osobom. Istraživanje je objavljeno u Conservation Science and Practice.
„Naša studija se zasniva na prethodnim istraživanjima koja su pokazala da je ubijanje jedan od ključnih razloga za smanjenje populacije orangutana, uz gubitak staništa“, rekla je gospođa Masingham.
„Cilj našeg projekta je bio da shvatimo da li su orangutani ubijeni u poslednje vreme, da pogledamo da li projekti očuvanja efikasno sprečavaju ubijanje i da steknemo uvid u percepciju zajednice i motivaciju iza toga.
„Prošlo je skoro 15 godina od prethodne studije i nismo pronašli jasan pad broja ubistava uprkos hvale vrednim naporima Indonezije da smanji gubitak staništa.
„Trideset procenata sela je prijavilo da su orangutani ubijeni u poslednjih pet do 10 godina, uprkos tome što je ta praksa i ilegalna i tabu – što takođe otežava dobijanje tačne slike prave razmere.
Gospođa Masingham je rekla da se populacija orangutana na Borneu smanjila za 100.000 poslednjih decenija, a trenutne procene pokazuju da je ostalo manje od 100.000 životinja.
„Naši nalazi nisu pokazali da projekti očuvanja smanjuju ubijanje, naglašavajući hitnu potrebu da se poboljša kolektivni pristup očuvanju orangutana“, rekla je ona.
„Ubijanje od strane ljudi treba da se pozabavi, jer naši nalazi sugerišu da se ono možda još uvek dešava i predstavlja stvarnu pretnju za ovu vrstu.
Gospođa Masingham je rekla da orangutani imaju dug životni vek i da se razmnožavaju sporo, tako da su posebno ranjivi na smanjenje populacije izazvano smrću odraslih majmuna.
„Naši intervjui su otkrili neke od situacija koje dovode do ubijanja ili raseljavanja pojedinačnih orangutana“, rekla je ona.
„One obuhvataju zaštitu useva i uzimanje dojenčadi majmuna da se drže kao kućni ljubimci.
Istraživači su izneli preporuke koje bi mogle poboljšati buduće napore za očuvanje.
„Rad sa zajednicama i saradnja u različitim disciplinama i projektima biće ključni,“ rekla je gospođa Masingem.
„Zaštiti prirode treba da blisko sarađuju sa pojedinačnim selima kako bi razumeli njihove potrebe i perspektive, identifikovali društvene pokretače ubijanja orangutana i primenili rešenja koja smanjuju sukob između ljudi i orangutana.“
