Određeni mirisi mogu promeniti način na koji doživljavate boju, prema nedavnim eksperimentima u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Međutim, efekti su toliko suptilni da ih verovatno nikada niste ni primetili. Sami naučnici su još uvek daleko od identifikovanja svih različitih načina na koje se naša čula mogu preklapati i međusobno delovati.
Ljudska čula se često tretiraju kao šačica različitih entiteta, a ipak je to daleko od istine. U stvarnosti, svako ima neki nivo čulnog ‘ukrštanja’ – čak i oni od nas koji ne možemo da ‘okusimo’ boju ili da ‘čujemo’ oblike poput sinesteta.
Na primer, ako je sok od višnje obojen narandžastom bojom, vaše oči mogu da vas navedu da osetite ukus narandže, a ako je napitak od jagode dodatno crveno obojen, vaš nos može da otkrije slađi miris.
Način na koji boja menja našu percepciju ukusa je dobro proučen, ali način na koji ove nijanse komuniciraju sa mirisom nije ni približno tako dobro shvaćen.
Istraživanje tima sa tri britanska univerziteta sada je otkrilo čudan način na koji miris može da oboji našu percepciju stvarnosti.
U eksperimentu, 24 odrasla učesnika oba pola bila su pozicionirana u mračnoj prostoriji ispred ekrana kompjutera. Četiri minuta je prečišćivač vazduha čistio vazduh. Miris se zatim širio u prostor pet minuta.
Učesniku koji je čekao u prostoriji nikada nije eksplicitno rečeno o mirisu, samo da će videti da se na ekranu ispred njih pojavljuje fleka u boji. Njihov cilj je bio da prebace dva klizača – jedan koji je išao od žute do plave, a drugi koji je išao iz zelene u crvenu – da bi zakrpu boje pretvorili u neutralno sivu.
Isti proces se ponavljao sve dok svi učesnici nisu osetili četiri mirisa po pet puta dok su prilagođavali zakrpe u boji. Mirisi su nasumično odabrani sa liste koja je uključivala karamel, trešnju, kafu, limun i pepermint. Kao kontrola za svakog učesnika korišćena je voda bez mirisa.
Autori studije su otkrili da su učesnici imali slabu tendenciju da podese klizače previše daleko od neutralne sive kada je miris bio difuzan za razliku od vode bez mirisa.
Činilo se da miris pristrasno utiče na percepciju neutralne sive učesnika, usmeravajući njenu boju prema njihovim „odgovarajućim bojama mirisa“, obično tako što je siva na neki način „toplija“.
Kada se, na primer, prostorijom proširio miris kafe, činilo se da učesnici „vide“ sivu sa blago crveno-braon nijansom.
Caramel je, s druge strane, imao učesnike koji su birali žutiju sivu od neutralne sive.
„Ovi rezultati pokazuju da je percepcija sive boje težila njihovim očekivanim unakrsnim korespondencijama za četiri od pet mirisa, naime limun, karamelu, trešnju i kafu“, objašnjava kognitivni psiholog Rajan Vord sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu.
„Ova ‘prekompenzacija’ sugeriše da je uloga unakrsnih asocijacija u obradi senzornog unosa dovoljno jaka da utiče na to kako percipiramo informacije iz različitih čula, ovde između mirisa i boja.“
Vord i njegove kolege su dugo bili zainteresovani da otkriju kako miris i vid međusobno deluju.
Svake sekunde, ljudski mozak radi na integraciji senzornih informacija kako bi dao smisao okolnom svetu. Miris je ukorenjen u našim životima, a ipak se često ušunja pored naše primedbe, peckajući našu percepciju, a da to nismo ni svesni.
Prethodne studije su pokazale, na primer, da nos ponekad može „namirisati“ ono što oči „vide“ i obrnuto. U ovim prošlim eksperimentima, učesnici su iskusili niz tačaka na ekranu računara kako se kreću brže kada je bio prisutan miris limuna i sporije kada je bio prisutan miris vanile.
Kao i na kretanje, miris takođe utiče na boju.
U prethodnoj studiji, Vord i njegove kolege su otkrili da je miris karamele povezan sa tamno smeđom i žutom, dok je kafa povezana sa tamno smeđom i crvenom, trešnja je povezana sa ružičastom, crvenom i ljubičastom, a menta je povezana sa zelenom i plava, a limun je povezan sa žutom, zelenom i ružičastom.
Njihov trenutni eksperiment elaborira te unakrsne modalne asocijacije, iako se činilo da miris peperminta nije imao uticaja na percepciju sive boje, kao što su autori pretpostavili da bi.
Potrebno je više rada među većim kohortama da bi se otkrilo zašto izgleda da samo neki mirisi utiču na percepciju boja.
„Moramo znati stepen do kojeg mirisi utiču na percepciju boja“, tvrdi Vord.
„Na primer, da li je efekat prikazan ovde i dalje prisutan za mirise koji se ređe sreću, ili čak i za mirise koji se susreću po prvi put?“
Kao i mnogo toga što se tiče mirisa, ‘najpodcenjenijeg čula’, naučnici tek treba da otkriju.
