Zbog promene klime, podvodni svet postaje sve bučniji. To je glavni zaključak studije koja je danas objavljena u časopisu PeerJ. „Na nekim mestima, do kraja ovog veka, zvuk brodova će, na primer, biti pet puta glasniji“, kaže prvi autor članka, okeanograf NIOZ-a Luka Posenti. „To će ometati ponašanje mnogih vrsta riba i morskih sisara.“
Studija je zasnovana na matematičkom modelovanju u saradnji sa Univerzitetom Utreht i TNO, koristeći umereni ili ekstremni klimatski scenario od strane UN klimatskog panela IPCC. I temperatura i kiselost vode utiču na to koliko lako ili teško zvuk putuje kroz okean. Zbog tekućih emisija gasova staklene bašte, morska voda postaje kiselija, a zajedno sa porastom temperature morske vode, istraživači predviđaju da će podvodni zvuk dalje u budućnosti putovati u većini delova okeana.
Pošto će se snabdevanje severnog Atlantskog okeana najverovatnije smanjiti toplijim površinskim vodama, istraživači predviđaju promenu temperaturnih slojeva u ovom delu okeana. Posenti kaže: „Kao rezultat toga, može se formirati odvojeni ‘zvučni kanal’ u gornjem delu Severnog Atlantika. Ovo će delovati kao neka vrsta tunela, koji će prenositi zvukove mnogo dalje. Kao rezultat toga, podvodni nivo zvuka u ovom delu okeana povećaće se za 7 decibela do kraja ovog veka, pod umerenim klimatskim scenarijem.“
Povećanje od „samo“ 7 dB odgovara skoro pet puta većoj energiji buke pod vodom. Zbog toga će se pojačati zvuci koje proizvodi pomorski saobraćaj, kao i drugi izvori, kao što su vazdušne puške koje se koriste za seizmička istraživanja. Štaviše, verovatno je da će se i broj brodova povećati u bliskoj budućnosti, što će povećati ukupnu količinu buke u okeanima. Stoga, čak i pod umerenim klimatskim scenarijom, promene mogu biti ozbiljne.
Posenti naglašava da će ova glasnija ljudska buka uticati na veći deo morskog života. „U nedostatku dobre vidljivosti pod vodom, ribe, a takođe i morski sisari komuniciraju uglavnom putem zvukova. Ako ribe više ne mogu da čuju svoje predatore, ili ako kitovi teže komuniciraju jedni sa drugima, to će uticati na ceo ekosistem.“
Pored ove teorijske studije, Possenti i saradnici u TNO i MARIN-u takođe rade na stvarnim merenjima podvodnih zvukova. Koristeći staklene sfere koje se razbijaju, generišu zvukove na nivou koji morski sisari koriste na velikoj dubini, koji se zatim snimaju na desetinama do stotinama kilometara udaljenosti.
„Još uvek se mnogo toga ne zna o tačnim efektima podvodnih uslova na brzinu zvuka. Ali zbog potencijalno dubokih efekata na ekosistem, to znanje je od suštinskog značaja ako želimo da razumemo šta promena klime može učiniti morskom životu.“
