Adolescenti imaju lošije mentalno zdravlje i blagostanje u poređenju sa dečacima, navodi se u novom izveštaju istraživanja Regionalne kancelarije SZO za Evropu objavljenom danas, na Svetski dan mentalnog zdravlja.
Dr Jo Inchlei sa Univerziteta u Glazgovu je međunarodni koordinator istraživanja o zdravstvenom ponašanju kod dece školskog uzrasta (HBSC). Istraživanje prati zdravstveno ponašanje i društveno okruženje skoro 280.000 dečaka i devojčica uzrasta od 11, 13 i 15 godina iz 44 zemlje u Evropi, Centralnoj Aziji i Kanadi.
Izveštaj „Fokus na mentalno zdravlje i blagostanje adolescenata u Evropi, Centralnoj Aziji i Kanadi“ zasnovan je na podacima iz HBSC istraživanja 2021/2022.
Utvrđeno je da su devojčice imale konstantno niže rezultate u pogledu zadovoljstva životom, mentalnog blagostanja i samoocenjivanja zdravlja, a više u pogledu usamljenosti od dečaka. Otprilike četvrtina petnaestogodišnjih devojčica izjavila je da se osećaju usamljeno većinu vremena ili uvek u protekloj godini, u poređenju sa otprilike jednim od sedam dečaka.
Iako se veruje da su pandemija COVID-19 i njene mere suzbijanja odigrale ulogu, one nisu jedino objašnjenje. U stvari, zadovoljstvo životom i samoprocenjeno zdravlje među adolescentima, posebno devojčicama, je u padu od 2018. godine, čak i pre pandemije, dok je došlo do porasta brojnih zdravstvenih pritužbi – kao što su teškoće sa spavanjem, bolovi u leđima ili glavobolje, ili osećaj nisko — od 2014.
„Mislim da ima mnogo devojaka koje se ponize jer se pitaju ‘Jesam li dovoljno dobra? Jesam li dovoljno jaka? Jesam li sposobna da radim stvari?’, rekla je jedna devojka iz srednje škole u Škotskoj, kada su je pitali o tome šta je to. Rezultati. „Oni su sebe spustili i tukli za ništa. Ne cene sebe onakvima kakvi jesu.“
Istraživanje je takođe pokazalo da se jedna trećina adolescenata osećala nervozno ili razdražljivo više od jednom nedeljno u poslednjih šest meseci. Svaki četvrti je prijavio poteškoće sa spavanjem (29%) i/ili se oseća slabo (25%). Svaki peti (20%) prijavio je česte glavobolje više od jednom nedeljno.
Izveštaj takođe ponavlja dugogodišnje nalaze da je socioekonomski status pokazatelj mentalnog zdravlja, pri čemu je opšte zdravlje lošije među adolescentima iz manje imućnih porodica.
Mogućnost praćenja mentalnog zdravlja dece i adolescenata, na primer kroz HBSC ankete, može pomoći u određivanju uticaja nacionalnih ili regionalnih aktivnosti na poboljšanje mentalnog zdravlja i blagostanja.
„Sa svojim dugoročnim trendovima, HBSC nam omogućava da pratimo uticaj širih društvenih promena i individualnih stilova života na zdravstvene ishode adolescenata“, rekla je Jo Inčli. „Važno je da nam omogućava da čujemo od samih mladih ljudi o pitanjima koja su im bitna i faktorima koji utiču na njihovo zdravlje i dobrobit. Iako postoji mnogo izazova za rešavanje, podaci takođe naglašavaju važnost obezbeđivanja okruženja za brigu i podršku u kojoj adolescenti mogu napredovati“.
„Izazovi sa kojima se mladi danas suočavaju su raznovrsni i zahtevni, od klimatske krize preko akademskih pritisaka i društvenih očekivanja do sveobuhvatnog uticaja društvenih medija“, rekao je dr Hans Henri P. Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.
„Naša je zajednička odgovornost da osiguramo da imaju podršku i resurse koji su im potrebni da se uspešno nose sa ovim izazovima. Upravo prošlog meseca, SZO/Evropa je pokrenula Mrežu Iouth4Health, koja će mladim ljudima dati mesto za stolom u odlukama o njihovom zdravlju. i blagostanje. Danas — na Svetski dan mentalnog zdravlja — stojimo zajedno da istaknemo presudnu važnost mentalnog zdravlja mladih.“
