Klimatske promene koje su se dogodile u proteklih 260 miliona godina i dovele do masovnog izumiranja života tokom ovih perioda bile su posledica masivnih vulkanskih erupcija i kasnijih ekoloških kriza, zaključuje tim naučnika.
Njegova analiza, koja se pojavljuje u časopisu Earth-Science Revievs, pokazuje da su ove erupcije oslobodile velike količine ugljen-dioksida u Zemljinu atmosferu, što je dovelo do ekstremnog zagrevanja klime u stakleniku i dovelo do skoro smrtonosnih ili smrtonosnih uslova na našoj planeti.
Značajno je da su se ove pojave — koje se dešavaju svakih 26 do 33 miliona godina — poklopile sa kritičnim promenama u orbiti planete u Sunčevom sistemu koje prate iste ciklične obrasce, dodaju istraživači.
„Geološki procesi na Zemlji, za koje se dugo smatralo da su striktno određeni događajima u unutrašnjosti planete, u stvari mogu biti kontrolisani astronomskim ciklusima u Sunčevom sistemu i galaksiji Mlečni put“, kaže Majkl Rampino, profesor na Odseku za Univerzitet u Njujorku. Biologija i viši autor rada.
„Ključno je to što su se ove sile više puta spajale u prošlosti Zemlje da bi nagovestile drastične promene naše klime.
Istraživači, među kojima su Ken Kaldeira sa Instituta za nauku Karnegi i geolog sa Barnard koledža Sedelia Rodrigez, upozoravaju da njihovi zaključci nemaju uticaja na klimatske promene u 20. i 21. veku, za koje su naučnici pokazali da su izazvane ljudskom aktivnošću. Proučavani impulsi vulkanskih erupcija su se poslednji put dogodili pre oko 16 miliona godina.
Međutim, oni dodaju da analiza ipak podržava dobro utvrđen uticaj emisije ugljen-dioksida na zagrevanje klime.
Naučnici su se fokusirali na kontinentalne erupcije bazalta (CFB) – najveće vulkanske erupcije lave na Zemlji, sa tokovima koji pokrivaju skoro pola miliona kvadratnih milja – i druge velike geološke događaje u poslednjih 260 miliona godina.
Ovo uključuje anoksične događaje u okeanu — periode kada su Zemljini okeani bili iscrpljeni kiseonikom, stvarajući tako toksične vode — kao i hipertermalne klimatske impulse, ili brz porast globalnih temperatura, i rezultirajuće periode masovnog izumiranja morskog i nemorskog života.
Otkrili su da se erupcije CFB-a često poklapaju sa ovim drugim smrtonosnim geološkim fenomenima, osvetljavajući veći uticaj vulkanske aktivnosti. O povezanosti sa astronomijom svedoči zajedništvo višemilionskih redovnih ciklusa vulkanizma i ekstremne klime sa poznatim ciklusima Zemljine orbite u našem Sunčevom sistemu i u galaksiji Mlečni put.
Autori su otkrili da je saglasnost između geološkog i astrofizičkog ciklusa previše blizu da bi bila samo slučajna pojava. Glavno preostalo pitanje, dodaju, je utvrđivanje kako astronomska kretanja planete ometaju unutrašnje geološke motore Zemlje.
„Ovo je neočekivana veza i predviđa konvergenciju astronomije i geologije – događaji koji se dešavaju na Zemlji to čine u kontekstu našeg astronomskog okruženja“, kaže Rampino.
