Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, procenjuje se da će se broj ljudi koji umiru od moždanog udara širom sveta povećati za 50% do 2050. godine na 9,7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, sa mogućim godišnjim troškovima do 2,3 triliona dolara, prema novom izveštaju o pragmatičnim rešenjima. za smanjenje globalnog tereta moždanog udara: Svetska organizacija za moždani udar – Lancet Neurologi Commission. Analiza autora predviđa rastuće zdravstvene i ekonomske posledice moždanog udara između 2020. i 2050. godine, što će nesrazmerno uticati na LMIC.
Na osnovu pregleda smernica zasnovanih na dokazima, nedavnih istraživanja i dubinskih intervjua sa stručnjacima za moždani udar širom sveta, autori daju pragmatične preporuke zasnovane na dokazima za smanjenje globalnog opterećenja, uključujući mere za poboljšanje nadzora, prevencije, akutne nege moždanog udara. , i rehabilitaciju.
Broj ljudi koji pate od moždanog udara, koji umiru od ovog stanja ili ostaju invalidi na globalnom nivou se skoro udvostručio u poslednjih 30 godina, sa velikom većinom onih koji su pogođeni u LMIC-ima, gde prevalencija stanja raste brže od u HIC-ima.
Ako se trenutni trendovi nastave, jedan od ključnih ciljeva održivog razvoja (SDG) Svetske zdravstvene organizacije neće biti ispunjen. SDG 3.4 ima za cilj da smanji 41 milion prevremenih smrti od nezaraznih bolesti — uključujući moždani udar — za jednu trećinu do 2030. Iako bi za postizanje ovih ciljeva bilo potrebno 140 milijardi američkih dolara nove potrošnje između 2023. i 2030. godine, finansijska korist bi nadmašila troškove za deset -do jednog.
Profesor Valeri L. Feigin, sa Tehnološkog univerziteta u Oklandu, Novi Zeland, i kopredsjedavajući Komisije, rekao je: „Moždani udar ima ogroman danak na svjetsku populaciju, što dovodi do smrti i trajnog invaliditeta miliona ljudi svake godine i košta milijarde dolara“.
„Precizno predviđanje zdravstvenih i ekonomskih uticaja moždanog udara decenijama u budućnost je inherentno izazovno s obzirom na nivoe neizvesnosti, ali ove procene ukazuju na sve veći teret koji ćemo videti u godinama koje dolaze ukoliko se ne preduzmu hitne, efikasne mere. “
U novoj komisiji, autori su koristili metode proučavanja Globalnog tereta bolesti (GBD) kako bi dali procene opterećenja moždanog udara između 2020. i 2050. u HIC, LMIC i prema glavnim regionima GBD u svetu i starosti. Uzimajući u obzir rast stanovništva i starenje u većini zemalja, njihova analiza pokazuje da će se broj ljudi koji godišnje umiru od moždanog udara u globalu povećati za 50%, sa 6,6 miliona u 2020. godini na 9,7 miliona u 2050. godini.
Predviđa se da će broj smrtnih slučajeva od moždanog udara u LMIC-ima naglo porasti—proširujući jaz u odnosu na HIC—povećanjem sa 5,7 miliona u 2020. na 8,8 miliona u 2050. Nasuprot tome, procenjuje se da će smrtni slučajevi od moždanog udara u HIC-ima ostati uglavnom nepromenjeni na oko 900.000 između 2020. i 2050. Ovo ukazuje da će se procenat globalnih smrtnih slučajeva od moždanog udara koji se javljaju u LMIC-ima povećati sa 86% u 2020. na 91% u 2050. godini.
Profesor Jeiaraj Pandian, izabrani predsednik Svetske organizacije za moždani udar, jedan od vodećih autora Komisije i glavni autor serije časopisa The Lancet Regional Health—Southeast Asia o moždanom udaru u jugoistočnoj Aziji rekao je: „Azija je bila daleko najveća udeo globalnih smrtnih slučajeva od moždanog udara u 2020. (61%, oko 4,1 miliona smrtnih slučajeva) i predviđa se da će porasti na oko 69% do 2050. (oko 6,6 miliona smrtnih slučajeva). Iako je manji u odnosu na Aziju, broj godišnjih globalnih smrtnih slučajeva od moždanog udara koji se dešavaju u Podsaharske afričke zemlje će porasti sa 6% u 2020. (403.000) na 8% (765.000) u 2050.
„Moramo pažljivo ispitati šta uzrokuje ovo povećanje, uključujući rastući teret nekontrolisanih faktora rizika – posebno visokog krvnog pritiska, i nedostatak usluga prevencije i nege moždanog udara u ovim regionima. Bez hitne akcije, smrtni slučajevi moždanog udara u jugoistočnoj Aziji, istočnoj Aziji , a Okeanija bi mogla da poraste za skoro 2 miliona smrtnih slučajeva, sa 3,1 miliona u 2020. na potencijalno 4,9 miliona u 2050.
Dok se predviđa da će globalna stopa smrtnosti među ljudima starijim od 60 godina pasti za 36% (566 smrtnih slučajeva na 100.000 u 2020. na 362 na 100.000 u 2050.), među onima ispod 60 godina predviđa se da će pasti za manje od 25% (13 na 100.000 u 2020. do 10 na 100.000 u 2050.). Autori Komisije kažu da bi se manje smanjenje među mlađim ljudima moglo odnositi na povećanje nivoa dijabetesa i gojaznosti u ovoj starosnoj grupi.
Ekonomske prognoze ukazuju da će kombinovani troškovi moždanog udara, uključujući direktne troškove i gubitak prihoda, porasti sa 891 milijarde američkih dolara godišnje u 2017. na 2,31 triliona dolara u 2050. godini. Predviđa se da će se najveći deo ovih ekonomskih uticaja osetiti u Aziji i Afrika.
Projekcije ukazuju na velika povećanja direktnih troškova i gubitaka prihoda od moždanog udara u zemljama sa srednjim dohotkom i povećanje direktnih troškova u HIC-ima. Oni takođe predviđaju povećane ekonomske uticaje u zemljama sa niskim prihodima, ali će njihov ukupni udeo u globalnim troškovima verovatno ostati mali, s obzirom na njihov ukupan nizak udeo u globalnoj populaciji i slučajevima moždanog udara.
Da bi identifikovali ključne prepreke i fasilitatore za visokokvalitetni nadzor, prevenciju, akutnu negu i rehabilitaciju, autori Komisije su sproveli kvalitativnu analizu dubinskih intervjua sa 12 stručnjaka za moždani udar iz šest HIC i šest LMIC.
Među glavnim identifikovanim preprekama bili su niska svest o moždanom udaru i njegovim faktorima rizika (koji uključuju visok krvni pritisak, dijabetes melitus, visok holesterol, gojaznost, nezdravu ishranu, sedentarni način života i pušenje), i ograničeni podaci iz nadzora o faktorima rizika od moždanog udara, događajima, upravljanje i ishodi moždanog udara. Glavni fasilitatori uključivali su dobro razvijene organizacije i mreže u vezi sa moždanim udarom koje mogu izgraditi kapacitete za negu i istraživanje moždanog udara, kao i univerzalnu zdravstvenu zaštitu koja pruža pristup celoj populaciji nezi za moždani udar zasnovan na dokazima.
Na osnovu nalaza kvalitativne analize, autori Komisije daju 12 preporuka zasnovanih na dokazima za praćenje moždanog udara, prevenciju, akutnu negu i rehabilitaciju. Ključne preporuke uključuju:
„Jedan od najčešćih problema u sprovođenju preporuka za prevenciju moždanog udara i negu je nedostatak finansijskih sredstava. Naša Komisija preporučuje uvođenje zakonskih propisa i oporezivanja nezdravih proizvoda (kao što su so, alkohol, slatka pića, trans-masti) od strane svake vlade. u svetu.“
„Ovakvo oporezivanje ne samo da bi smanjilo potrošnju ovih proizvoda — i stoga dovelo do smanjenja opterećenja od moždanog udara i velikih drugih nezaraznih bolesti — već bi takođe stvorilo veliki prihod dovoljan za finansiranje ne samo programa prevencije i usluga za moždani udar i druge velike poremećaja, ali i smanjiti siromaštvo, nejednakost u pružanju zdravstvenih usluga i poboljšati blagostanje stanovništva“, rekao je prof. Fejgin.
Profesor Maiova O. Ovolabi, sa Univerziteta u Ibadanu, Nigerija i kopredsedavajući Komisije, rekao je: „Ulaganje u mere zasnovane na dokazima za smanjenje globalnog tereta moždanog udara doneće prednosti koje prevazilaze samo zdravlje. Kao i zdravlje i ekonomske koristi u vezi sa moždanim udarom, mnoge naše preporuke bi takođe olakšale smanjenje siromaštva i nejednakosti i podstakle lokalne ekonomije.“
On je dodao: „Svaka država članica Ujedinjenih nacija obavezala se da će ispuniti ciljeve održivog razvoja, ali trenutno je nekoliko zemalja na cilju da postigne SDG 3.4. Moždani udar se može prebrojiti, u velikoj meri sprečiti, lečiti i pobediti kroz pragmatična rešenja koja preporučuje ova Komisija širom sveta. četiri stuba četvorougla moždanog udara (nadzor, prevencija, akutna nega i rehabilitacija).“
„Sprovođenjem i praćenjem svih preporuka Komisije, koje imaju čvrstu bazu dokaza, globalni teret moždanog udara će se drastično smanjiti u ovoj deceniji i dalje. Ne samo da će nam to omogućiti da ispunimo SDG 3.4, kao i druge ključne SDG, poboljšaće zdravlje mozga i opšte blagostanje miliona ljudi širom sveta sada i posle 2030.
Profesorka Šila Martins, sa Federalnog univerziteta u Rio Grande do Sulu, Brazil i predsednica Svetske organizacije za moždani udar, rekla je: „Nedostaci u uslugama za moždani udar širom sveta su katastrofalni. Potrebno nam je drastično poboljšanje danas, a ne za 10 godina. Svetski moždani udar Organizacija je posvećena da podrži i ubrza implementaciju ovih preporuka na globalnom nivou kroz VSO Implementation Task Force, sa stručnjacima za moždani udar koji će savetovati uspostavljanje prevencije i nege moždanog udara i da doprinesu obrazovnim programima, kao i kroz sastanke Globalne alijanse za moždani udar koji se rotiraju u olakšavajući diskusije između stručnjaka za moždani udar i kreatora politike, dajući tehničku podršku vladama da razrade nacionalne planove za moždani udar i da uključe negu o moždanom udaru u pakete univerzalne zdravstvene pokrivenosti.“
