Istraživački tim sa Univerziteta u Bristolu sugerisao je da bi micelijumski kompoziti mogli da ponude održivu alternativu tradicionalnim građevinskim materijalima i pomognu u rešavanju društveno-ekonomskih i ekoloških izazova u Africi.
U novom radu objavljenom u časopisu Advanced Sustainable Sistems, glavni autor Stefania Akromah, dr. student u Centru za doktorsku obuku u nauci o kompozitima, inženjerstvu i proizvodnji, sugeriše da iako ima mnogo potencijalnih prednosti, kompozitna tehnologija micelijuma tek treba da se uspostavi na afričkom kontinentu.
Kompoziti micelijuma su klasa materijala zasnovanih na micelijumu – korenima pečuraka. Ovi raznovrsni materijali, koji su stekli popularnost u Evropi i SAD u poslednjoj deceniji, proizvode se iskorištavanjem sposobnosti gljiva da rastu hraneći se organskom biomasom – eliminišući potrebu za vrhunskim proizvodnim procesima. U stvari, micelijumski kompoziti se mogu uzgajati skoro svuda — čak i kod kuće — bez potrebe za opsežnom stručnošću ili naprednom opremom.
Organska biomasa koja se koristi za osnovu micelijumskih kompozita se često dobija iz poljoprivrednih, agroindustrijskih i šumarskih otpadnih tokova. Postoji širok spektar primena za kompozite micelijuma, uključujući materijale za pakovanje, izolacione ploče, podne pločice i nameštaj.
Kompoziti micelijuma su takođe zamišljeni kao „sledeća generacija samolečivih i samorastućih“ struktura u građevinarstvu. Ovo se može postići zahvaljujući sposobnosti gljiva da reaguju na svetlost, hemikalije, gasove, gravitaciju, električna polja i mehaničke znakove.
Vodeći autor Stefania Akromah rekla je: „Veoma sam zaintrigirana kako tako jednostavna tehnologija ima toliki potencijal za afrički kontinent, i srećna sam što bi moj doprinos mogao da promeni živote mog naroda.
Stefanijin rad sugeriše da kompoziti micelijuma mogu da dodaju vrednost poljoprivrednom otpadu, potencijalno nudeći podsticaj za ulaganja u poljoprivredni sektor i povećanje produktivnosti. Proizvodnja kompozita micelijuma takođe može poslužiti kao zeleniji put upravljanja otpadom ne samo za poljoprivredni otpad, već i za plastiku i druge otpadne materijale na bazi ugljenika.
Sledeći korak za autore je fino podešavanje svojstava i proizvodnje micelijumskih kompozita kako bi se olakšala integracija ove tehnologije sa dobro uspostavljenom praksom u različitim zemljama u razvoju.
Dr Neha Čandarana, predavač održivih kompozitnih materijala, rekla je: „Zaista sam zahvalna što radim zajedno sa Stefanijom i profesorom Stivom Ajhornom na ovom projektu. Trenutno vidimo dosta aktivnosti u kompozitima micelijuma, i ja Radujem se sledećim koracima našeg projekta koji će se baviti razvojem strukturalnih materijala zasnovanih na micelijumu, kao i razmatranjem društvenih i ekoloških uticaja.“
Profesor Steve Eichhorn, profesor nauke o materijalima i inženjerstva, dodao je: „Naučio sam toliko toga u pisanju ove recenzije sa Stefanijom i Nehom, i o mogućnostima za jeftine, lagane i održive kompozite iz micelija, ali io tome kako bi se oni mogli primeniti u Africi“.
