Čini se da se nešto neobično dešava sa dengom, potencijalno fatalnom virusnom bolešću koju prenose komarci i koja se nalazi u delovima tropske Afrike, Azije i Amerike. Kao i kod većine zaraznih bolesti, broj slučajeva ima tendenciju da raste i opada tokom godina kako epidemije dolaze i odlaze, ali čini se da su nedavno u toku promene u ponašanju denga.
Ne samo da je broj novih infekcija u stalnom porastu širom sveta, već i epidemije postaju sve veće i manje predvidljive. Na primer, u 2019. zabeležen je najveći broj slučajeva denga groznice ikad zabeležen — skoro duplo veći nego prethodne godine. A u julu 2023. u Bangladešu je zabeležen rekordan broj smrtnih slučajeva od ove bolesti.
Većina ljudi zaraženih dengom patiće od simptoma sličnih gripu, od relativno blagih do veoma neprijatnih, sa temperaturom, glavoboljom i bolovima u zglobovima.
Međutim, u težim slučajevima, krvni sudovi mogu biti oštećeni virusom, omogućavajući krvi da curi u okolna tkiva. Ovo stanje, poznato kao denga hemoragična groznica, može izazvati modrice i krvarenje iz nosa i desni. To na kraju može dovesti do otkazivanja organa i smrti jer telo padne u šok.
Glavni agens, ili vektor, u prenošenju denga groznice je azijski tigrasti komarac Aedes aegipti, iako je njegov rođak Aedes albopictus takođe sposoban da širi virus.
Dok je Aedes aegipti u suštini tropski komarac, on je veoma prilagodljiv insekt. Poslednjih godina proširio je svoj domet iz tropskih krajeva u južnu Evropu i na nekoliko država u SAD, uključujući Floridu, Havaje, Teksas i Arizonu.
Svim komarcima je potrebna voda da bi se razmnožavali, ali još jedna stvar koja je pomogla u njihovoj migraciji je njihova sposobnost da za to koriste čak i najmanji kontejneri za vodu, nešto tako malo poput odbačene plastične flaše.
Uprkos ovoj mogućnosti, obično nedostatak mesta za razmnožavanje ograničava broj komaraca u cirkulaciji, a samim tim i njihovu sposobnost da šire virus denga. Ali u Bangladešu ove godine kiše su stigle rano i, zajedno sa neobično visokom temperaturom i vlažnošću, to je dovelo do porasta broja komaraca.
Pošto veliki deo stanovništva Bangladeša provodi mnogo vremena napolju i ima tendenciju da ima kuće u koje je relativno jednostavno ući komarcima, bilo je potrebno malo vremena da se denga uhvati, a zatim eksplodira.
Iako niko nije siguran šta pokreće porast i nestabilnost denga groznice, klimatske promene mogu doprineti tome što veći deo sveta postaje i topliji i vlažniji.
Na sreću za većinu zemalja sa visokim dohotkom, čak i oblasti unutar trenutnog raspona Aedes Aegipti, klimatske promene verovatno neće dovesti do bilo kakvih većih epidemija samo zato što ljudi provode toliko vremena u zatvorenom prostoru i van domašaja komaraca. Potrebna je određena količina griznog pritiska unutar populacije da bi se održao prenos.
Međutim, novi izveštaj glavnog naučnika Svetske zdravstvene organizacije sugeriše da bi bolest još uvek mogla da se uspostavi u delovima Evrope, SAD i Afrike gde je ranije nije bilo.
Nešto što će se takođe verovatno češće viđati je ono što se nedavno dogodilo u Bangladešu ponavlja u sličnim zemljama sa srednjim i niskim prihodima gde je mogućnost da se komarci i ljudi pomešaju veća.
Rešenje će verovatno biti pristupačna i efikasna vakcina. Zaista, SZO je nedavno preporučila vakcinu Kdenga za decu koja žive u oblastima gde je infekcija veliki javnozdravstveni problem.
Međutim, denga nije jedina briga jer postoje razne druge infekcije koje prenose komarci i koje ubijaju oko milion ljudi svake godine. Bolesti kao što su chikungunia, žuta groznica i Zika virus se prenose putem Aedes aegipti.
Zbog toga će sve toplija, vlažnija i manje pouzdana klima verovatno biti preteča mnogih više – i manje predvidljivih – izbijanja bolesti povezanih sa komarcima, i na kraju smrti, u budućnosti. Kao i kod većine drugih zaraznih bolesti opasnih po život, ponovo će najsiromašnije zajednice u globalnim tropima morati da podnesu najveći teret.
