Sedativ za životinje koji je odobrila FDA, ksilazin je sada stigao do ilegalne proizvodnje fentanila, stvarajući nove izazove za lekare koji se brinu za svoje žrtve.
Ksilazin, sedativ za životinje koji je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) samo za veterinarsku upotrebu, ušao je u nedozvoljeno proizvedeni fentanil (IMF) i značajno se povećao u prevalenci poslednjih godina, verovatno zbog njegovog niska cena, laka dostupnost i pretpostavljena poboljšana „visoka“. Istraživači su pregledali relevantna istraživanja o ksilazinu i izvukli se iz sopstvenog kliničkog iskustva kako bi ponudili nove smernice o nezi pacijenata izloženih ovom opasnom leku. Njihova recenzija je objavljena u Annals of Internal Medicine.
Autori daju nekoliko kritičnih preporuka za zdravstvene ustanove i agencije kako bi pomogli u borbi protiv pretnje ksilazinom i poboljšali svest među pružaocima usluga. Oni predlažu edukaciju pružalaca usluga u mnogim okruženjima (hitna odeljenja, primarna nega, klinike sa niskim barijerama, programi lečenja opioidima, programi lečenja opioidima u ordinaciji) o promenama u prepoznavanju, priznavanju, profilaksi i lečenju u prisustvu hronične upotrebe ksilazina; sprovođenje istraživanja na životinjama i ljudima radi daljeg istraživanja farmakologije ksilazina-fentanila, toksikologije, neželjenih efekata, sindroma povlačenja i strategija lečenja; proširenje skrininga da uključi ksilazin u standardno testiranje na lekove u urinu; dalje definisanje karakteristika testa da bi se razumeli parametri i vreme testiranja; napori za smanjenje štete uključujući povećani nadzor snabdevanja lekovima i distribucije test traka ksilazina; proširenje pristupa ustanovama za lečenje sa niskim barijerama sa zajedničkim poremećajem upotrebe supstanci i lečenjem rana; i proširenje pristupa stacionarnim i rezidencijalnim ustanovama gde se nudi i lečenje rana i lečenje poremećaja upotrebe supstanci.
Propratni uvodnik autora sa Univerziteta u Njujorku i Medicinskog koledža Univerziteta Florida naglašava važnost sveobuhvatnog nadzora upotrebe ksilazina i trovanja. Autori primećuju da većina podataka o upotrebi ksilazina dolazi od pokojnika i da je sve veći broj studija koje prate hospitalizaciju, a vrlo malo se zna o češćem ishodu – upotrebi koja ne dovodi do hospitalizacije ili smrti.
Autori predlažu nekoliko pravaca delovanja koji se mogu preduzeti da bi se povećalo razumevanje upotrebe ksilazina i rizika, uključujući praćenje osoba koje koriste droge koje trenutno nisu u opasnosti; uključujući ksilazin u napore za testiranje lekova; i edukacija korisnika, kliničara i istraživača o izloženosti.
