Ekstremne vrućine se obično povezuju sa sušom i šumskim požarima. Ali na pet kontinenata ove godine, to je takođe izazvalo drugačiju vrstu katastrofe: smrtonosne poplave.
Gradovi širom sveta zabeležili su rekordne padavine 139 puta u 2023. Retka oluja nalik uraganu preplavila je Libiju prošlog meseca, ubivši hiljade ljudi. Više od 100 ljudi umrlo je širom Azije tokom intenzivne sezone monsuna u julu. Nakon što su fatalne poplave pogodile severoistok SAD tokom leta, obilne kiše paralisale su Njujork prošle nedelje.
Visoke temperature bile su u osnovi svih ovih vremenskih nepogoda. Jun, jul i avgust su bili najtopliji ikada u tom periodu. Više temperature vazduha znače da atmosfera može da zadrži više vlage, što dovodi do obilnijih padavina, dok rekordno vrući okeani obezbeđuju gorivo za oluje. A kako se klima zagreva, poplave su spremne da se pogoršaju.
„Sada vidimo rekordne temperature okeana, rekordne globalne temperature i rekordne poplave“, rekla je Dženifer Frensis, klimatski naučnik iz Centra za istraživanje klime Vudvel. „Sve je povezano.“
U SAD, dve velike poplave ove godine — u Kaliforniji od januara do marta i na severoistoku u julu — ubile su 32 osobe i prouzrokovale štetu od 6,7 milijardi dolara, prema američkim nacionalnim centrima za informacije o životnoj sredini. Šteta je najveća od 2019. godine, kada se računaju samo incidenti sa poplavama u ukupnom iznosu od više od milijardu dolara.
Globalnu štetu je teško izbrojati jer ne vode sve zemlje tačne evidencije, ali su poplave dovele do smrti ili nestalih više od 17.000 ljudi 2023. U proseku je bilo 216 poplava ili klizišta širom sveta godišnje od 2019. do 2022. u poređenju sa prosekom od 160 u prethodne četiri godine, prema Međunarodnoj bazi podataka o katastrofama.
Velikim delom, pljuskovi koji se stalno pogoršavaju uzrokovani su onim što naučnici nazivaju „petljom pozitivne povratne informacije“.
Funkcioniše ovako: temperatura Zemlje raste kao odgovor na gasove staklene bašte kao što su ugljen-dioksid i metan. Topliji vazduh zadržava više vodene pare, koja zatim apsorbuje toplotu i sprečava je da pobegne iz atmosfere – što rezultira još više vlage u vazduhu i većim padavinama.
Vodena para „zarobljava još više toplote i stvara začarani krug“, rekao je Fransis.
Kako atmosfera postaje toplija, tako su se zagrevali i svetski okeani. Više temperature vode zagrevaju vazduh iznad površine mora, stvarajući energiju za formiranje uragana i tropskih oluja. Na Atlantiku se od 20. avgusta do 16. septembra razvilo 10 oluja, što je najviše zabeleženo u tom periodu, prema Filu Klocbahu, istraživaču uragana sa Univerziteta Kolorado.
Oluja koja je uništila Libiju prošlog meseca bila je „medikane“, naziv koji je spoj Mediterana i uragana. Ovi vremenski sistemi su manji od velikih atlantskih oluja, ali mogu da udare snagom kategorije 1 na petostepenoj Safir-Simpsonovoj skali, donoseći vetrove veće od 74 milje na sat i poplave kiše.
Toplije temperature vode dovode do „mnogog isparavanja iz okeana i veće količine vlage u atmosferi, a to daje gorivo za više padavina uopšte“, rekao je Robert Adler, viši naučnik na Univerzitetu Merilend. „Nema mnogo sumnje da nas globalno zagrevanje uopšte gura ka intenzivnijim padavinama.
Ukupna količina kiše koja pada na Zemlju samo se malo povećala kako se klima razvija, ali ono što se promenilo je intenzitet, rekao je Alder.
U prošlosti, hipotetički grad je mogao viđati 10 oluja mesečno, od kojih je svaka donosila po inč kiše. Sada, jedna oluja može baciti 10 inča kiše, ogromne ulice, odvode i zgrade koje nisu izgrađene da podnesu takvu vrstu poplave.
„Sve oluje danas mogu iskoristiti tu dodatnu vlagu, proizvesti više kiše i povećati šanse za poplave“, rekao je Fransis. „Vodena para je raketno gorivo za oluje – više toga znači da mogu brže ojačati i postati intenzivnije.“
Pojačavanje okeanske toplote ove godine je vremenski obrazac poznat kao El Ninjo, koji zagreva površinu ekvatorijalnog Pacifika.
Naravno, ovogodišnje ekstremno vreme nije ograničeno na poplave: veći deo sveta ostaje u suvim uslovima. Ogroman toplotni talas opteretio je energetske mreže širom Teksasa i Meksika tokom leta, bacivši Velike ravnice i Srednji zapad SAD duboko u sušu. Ali povećana učestalost i suša i poplava dokaz je globalnog zagrevanja, rekao je Lu Grico, glavni naučni službenik i viši potpredsednik osoblja kompanije za osiguranje komercijalne imovine FM Global.
„Ove stvari nisu nepovezane“, rekao je Grico. „Vidimo upravo ono što bismo očekivali da vidimo u promenljivoj klimi.
Način na koji ljudi koriste zemlju takođe može da utiče na ozbiljnost poplava, rekla je Debora Brosnan, klimatski naučnik i osnivač konsultantske kompanije za ekološki rizik Deborah Brosnan & Associates.
U Libiji su krčenje šuma, nezdravo ili osiromašeno zemljište i loše održavane brane pomogli da se ekstremni vremenski događaj pretvori u ljudsku katastrofu, rekao je Brosnan.
Ali rizici nisu ograničeni na zemlje u razvoju. Klimatske promene u kombinaciji sa urbanizacijom širom sveta znače veće količine padavina, više trotoara i manje mesta za svu tu vodu kada padne na zemlju.
„Ne postoji oblast koja je imuna na ovo“, rekao je Grico. „Ne postoji nijedan kontinent na koji bismo mogli da pokažemo i kažemo: ‘Ovo se tamo neće dogoditi.’
