Vežbanje i održavanje zdravog načina života su neki od načina na koje možemo da zadržimo svoje krvne sudove fleksibilnim, omogućavajući im da zadrže sposobnost pumpanja krvi po telu. Ovo nije važno samo za telo, već i za mozak. Nova studija sugeriše da zdravo srce može pomoći u prevenciji Alchajmerove bolesti – i to daje nadu za nove tretmane.
Održavajte zdravu ishranu, vežbajte i izbegavajte previše alkohola. Da li to zvuči poznato? Najverovatnije. Jer ova preporuka o zdravom načinu života može se pratiti daleko u prošlost.
Sada postoji još jedan razlog da se pridržavate preporuke. Istraživanje sa Univerziteta u Kopenhagenu koje je sada objavljeno u Nature Neuroscience pokazuje da zdrav način života koji čuva sposobnost krvnih sudova da se skupljaju i šire povećava protok cerebrospinalne tečnosti u mozgu. Nalazi mogu potencijalno pomoći u prevenciji bolesti mozga kao što je Alchajmerova bolest.
„Kada, na primer, vežbate i održavate zdravu ishranu, krvni sudovi zadržavaju svoju fleksibilnost. To znači da se lako mogu skupljati i širiti – ono što mi zovemo vaskularna dinamika. I tu postaje uzbudljivo, jer počinju mnoge neurodegenerativne bolesti. sa smanjenom funkcijom upravo vaskularne dinamike“, kaže Stephanie Holstein-Rønsbo, postdoc u Centru za translacionu neuromedicinu na Univerzitetu u Kopenhagenu.
Vaskularna dinamika može da pokrene cerebrospinalnu tečnost napred kroz glimfatički sistem. Ovaj sistem pomaže mozgu da izbaci otpadne proizvode koji se akumuliraju kada postoji aktivnost u mozgu. A ako sistem ne funkcioniše optimalno, povećava rizik od, između ostalog, Alchajmerove bolesti i demencije.
„Kada starimo, sasvim je normalno da dođe do mikrovaskularnih promena tako da naši krvni sudovi postanu čvršći. Elastičnost se smanjuje, što znači da se sudovi ne mogu širiti i skupljati kao ranije. Ali ako ostanemo aktivni, možemo da održimo zdrav vaskularni sistem tako da krvni sudovi ostaju fleksibilni i zadržavaju sposobnost da pokreću cerebrospinalnu tečnost – i na taj način možemo da sprečimo bolesti kao što su demencija i Alchajmerova bolest“, kaže Holstein-Rønsbo.
Studija je sprovedena na miševima, ali, prema rečima istraživača, postoje dobre šanse da se rezultati prenesu na ljude.
Slične studije su već sprovedene na ljudima, pokazujući da promene u zapremini krvi mogu pomeriti cerebrospinalnu tečnost. To znači da kada se krvni sudovi prošire, oni potiskuju cerebrospinalnu tečnost“, kaže Stephanie Holstein-Rønsbo.
Prvi rezultati nisu pokazali da li je neuronska aktivnost, odnosno aktivnost neurona u mozgu, ili pojačano snabdevanje krvlju guraju cerebrospinalnu tečnost napred. Istraživači su stoga morali da organizuju eksperimente koji su odvojili aktivnost neurona od krvnih sudova koristeći veoma specifičnu metodu.
„Veoma važna stvar koju smo uradili u ovoj studiji je da smo aktivirali krvne sudove nezavisno od neurona i tako pokazali da su krvni sudovi ti koji mogu da pokreću tečnost, nezavisno od neuronske aktivnosti. Važno je otkriće da nismo očekivali“, kaže profesor Maiken Nedergaard, jedan od istraživača koji stoje iza studije.
Kada se mozak aktivira, više krvi teče u aktiviranu oblast mozga. Ovo se zove funkcionalna hiperemija. Nova saznanja ukazuju da je primarni zadatak funkcionalne hiperemije povećanje čišćenja mozga.
Korišćenjem optogenetike, jonskog kanala osetljivog na svetlost, možete aktivirati krvne sudove tako što ćete ih osvetliti. Na ovaj način, istraživači su mogli da razvrstaju neurone u mozgu i samo pogledaju funkciju krvnih sudova.
„Na taj način bismo mogli da kažemo koji deo je važniji: da li je kretanje krvnih sudova ili aktivnost neurona ono što uzrokuje da cerebrospinalna tečnost ide napred.
Istraživači su tako uspeli da utvrde da su krvni sudovi ti koji pokreću moždanu tečnost napred, i da je upravo taj proces koji možete podstaći ako imate zdravo srce koje će pumpati krv po telu na najbolji mogući način.
Trenutno ne postoje efikasni tretmani za Alchajmerovu bolest i demenciju. Stoga su nalazi istraživača važan korak napred ka razumevanju bolesti i mogućnosti lečenja.
„Kao preventivni element, ovo će biti u skladu sa onim što je već tačno: da ljudima treba savetovati da vode zdrav način života. Ali sada postoji još jedan razlog zašto je to korisno, a to bi moglo značiti veći podsticaj da dobro tretirate svoje telo“, kaže Holstein-Rønsbo.
Međutim, istraživanje je važno i u smislu otkrivanja novih tretmana u budućnosti i, nažalost, postoji veliki nedostatak tretmana.
„Scenario iz snova u vezi sa lečenjem Alchajmerove bolesti bio bi kada biste mogli da dijagnostikujete rano u procesu. Tada postoji najveća verovatnoća da možete napraviti razliku za pacijente. Moglo bi se zamisliti oblik stimulacionog tretmana koji aktivira krv. protok u mozgu i povećava čišćenje – tako da se otpadni proizvodi ne gomilaju dalje“, kaže Holstein-Rønsbo.
