Izbijanje vojnog sukoba na Bliskom istoku moglo bi da dovede centralne bankare da se bore protiv novih inflatornih trendova, kao i da zadaju udarac ekonomskom poverenju u trenutku kada su izrazili sve veću nadu da će obuzdati skok cena izazvan pandemija i ruska invazija Ukrajine 2022., piše Rojters.
Zapanjujuće nasilje u Izraelu, sa stotinama ubijenih dok su borci iz pokreta Hamas izvršili invaziju iz njihove enklave Gaze, a Izrael je reagovao na snazi, dodalo je mogućnost šireg bliskoistočnog sukoba osećaju globalne nestabilnosti izazvanim ruskim vojnim akcijama pre skoro 20 meseci .
Uticaj može potrajati da postane jasan, a zavisiće od toga koliko dugo traje sukob, koliko će biti intenzivan i da li se širi na druge delove regiona.
„Prerano je reći“ kakve bi implikacije mogle biti, iako bi tržišta nafte i akcija mogli da vide trenutne posledice, rekao je Agustin Karstens, generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja, u prezentaciji Nacionalnoj asocijaciji za poslovnu ekonomiju.
Ali rat ima potencijal da barem doda nepredvidiv skup snaga globalnoj ekonomiji koja je već usporavala i američkom tržištu koje se još prilagođava vjerovatnoći da će Federalne rezerve održavati visoke kamatne stope duže nego što su mnogi investitori očekivali.
„Svaki izvor ekonomske neizvesnosti odlaže donošenje odluka, povećava premiju rizika, a posebno imajući u vidu taj region… postoji bojazan oko toga gde će se nafta otvoriti“, rekao je Karl Tanenbaum, glavni ekonomista Northern Trusta.
„Tržišta će takođe pratiti kako izgledaju scenariji“, rekao je on i da li će se, posle decenija nestabilnosti na Bliskom istoku, ova pojava nasilja razvijati drugačije.
„Pitanje će biti da li je ova iteracija nešto što će izbaciti dugoročnu ravnotežu iz ravnoteže?“
To i srodna pitanja će verovatno biti visoko na dnevnom redu globalnih finansijskih lidera koji će se okupiti ove nedelje u Maroku na sastancima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke kako bi sagledali globalnu ekonomiju koja je i dalje u dubokom fluktuaciji od pandemije i rasta. trgovinske tenzije.
Za centralne banke to postavlja dilemu da li je verovatno da će dovesti do novih inflatornih pritisaka – region nije samo dom velikih proizvođača nafte poput Irana i Saudijske Arabije, već i velikih brodskih puteva kroz Suecki zaliv – ili će se baviti takvim udar na samopouzdanje da privreda muca.
Zvaničnici Federalnih rezervi naveli su nedavne visoke cene energije kao mogući rizik za njihove izglede za postepeno ublažavanje inflacije, a takođe su rekli da smatraju da će američka ekonomija verovatno izbeći recesiju – bez neke vrste neočekivanog, spoljašnjeg šoka.
Sa sukobom koji sada besni u velikom regionu proizvodnje nafte, reakcija među trgovcima i glavnim igračima poput Irana i Saudijske Arabije biće pažljivo praćena da bi se videlo da li dolazi do novog skoka cena, dok će trgovanje na berzama obveznica i akcija u narednim danima pokazati kako tržišta predviđaju verovatne posledice.
„Sukob predstavlja rizik od viših cena nafte i rizik za inflaciju i izglede za rast“, rekao je Karim Basta, glavni ekonomista u III Capital Management, ostavljajući Fed-u da odluči da li su veće cene ili sporiji rast veća briga.
Zvaničnici Fed-a već su posmatrali nedavni porast prinosa na američke trezorske obveznice zbog znakova da su investitori možda gurnuli finansijske uslove iznad onoga što je bilo potrebno za hlađenje inflacije, i povećali rizik od previše oštrog usporavanja privrede.
U meri u kojoj izraelski rat sa Hamasom pojačava zabrinutost za globalnu ekonomiju, mogao bi da preokrene taj trend ako kapital pojuri ka relativnoj sigurnosti obveznica američkog trezora, kao što se često dešava u vreme potencijalne krize.
Iako bi se pad tržišnih kamatnih stopa u drugim okolnostima mogao smatrati mogućim izvorom obnove inflacije, ohrabrujući potrošače i kompanije da se zadužuju i troše, kontekst bi mogao dovesti do drugačijeg zaključka sa naglaskom na uočenim rizicima za ekonomiju novog regionalnog rata .
