Sateliti ugrožavaju astronomiju: Briga za svemirsko smeće postaje sve veća

Sateliti ugrožavaju astronomiju: Briga za svemirsko smeće postaje sve veća

Pristup internetu i mobilnim telefonima širom sveta postao je gotovo neophodan deo svakodnevnog života, ali brz rast broja svemirskih komunikacionih satelita i osvetljenost koju donose sa sobom mogli bi predstavljati ozbiljan problem za zemaljsku astronomiju. Nedavna međunarodna studija, koju je koordinirao inženjer za vazduhoplovstvo sa Univerziteta Ilinois Urbana-Šampejn, Zigfrid Egl, potvrđuje da novi sateliti na nebu svetle poput zvezda vidljivih golim okom.

„Iz naših zapažanja, saznali smo da je BlueValker 3 kompanije AST Space Mobile, prototip satelita sazvežđa sa faznom antenom od oko 700 kvadratnih stopa, dostigao maksimalnu osvetljenost magnitude 0,4, što ga čini jednim od najsjajnijih objekata na noćnom nebu“, rekao je Eggl. „Iako je ovo obaranje rekorda, sam satelit nije naša jedina briga. Nepraćeni adapter za lansirno vozilo imao je prividnu vizuelnu magnitudu od 5,5, što je takođe svetlije od preporuke Međunarodne astronomske unije od 7 magnitude.“

Da bi se uporedilo, sjaj zvezda koje su vidljive golim okom kreće se između minus 1 i 6 magnitude, pri čemu je minus 1 najsjajniji. Sirijus, najsjajnija zvezda, ima magnitudu minus 1. Planete poput Venere ponekad mogu biti malo svetlije, bliže minus 4, ali najslabije zvezde koje možemo videti imaju otprilike magnitudu 6.

Egl naglašava da rast broja svetlih satelita može značajno promeniti noćno nebo i ometati astronomsko posmatranje. Planirane konstelacije satelita, kao što je Starlink, mogu dodatno pogoršati situaciju. Različite kompanije planiraju lansiranje desetina hiljada svetlih satelita u bliskoj budućnosti, što bi značilo da bi se njihova svetla često pojavljivala na nebu.

Problem se pokušava rešiti u saradnji sa satelitskim operaterima, poput SpaceKs-a. Jedna od strategija je da se sateliti oblože materijalom koji apsorbuje više sunčeve svetlosti kako bi postali manje svetli. Međutim, ovo stvara termalne probleme zbog toplote koja se generiše.

Druga ideja je da se koriste dielektrična ogledala na solarnim panelima satelita kako bi se usmerila svetlost u drugom pravcu i smanjila odsjaj prema Zemlji.

I dok se traže rešenja, postaje sve važnije da se zajedno radi na ovom problemu, jer svetli sateliti mogu imati ozbiljne posledice po astronomsko posmatranje i istraživanje svemira.

Zigfrid Egl, član Međunarodne astronomske unije Centra za zaštitu tamnog i tihog neba od smetnji satelitskih sazvežđa, ističe da je zajednički napor sa svemirskom industrijom najbrži put ka rešavanju ovog problema. Očuvanje tamnog i tihog noćnog neba postaje sve važnije kako svemirske konstelacije postaju sveprisutne u orbitama oko Zemlje.