Predsednik Azerbejdžana rekao je u nedelju da je njegova zemlja spremna da održi pregovore sa Jermenijom o mogućem mirovnom sporazumu nakon što je povratila otcepljenu oblast Nagorno-Karabah, naseljenu Jermenima, napominjući da bi Gruzija bila poželjno mesto za pregovore.
Predsednik Ilham Alijev dao je izjavu tokom posete Gruziji nakon što je odbio planirani sastanak sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom na marginama evropskog samita u Granadi, u Španiji, u četvrtak, koji je EU pokušala da posreduje.
Dan ranije, Alijev je oštro kritikovao Francusku zbog obećanja da će Jermeniju snabdevati oružjem, rekavši predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu u telefonskom razgovoru u subotu da nije prisustvovao sastanku u Granadi zbog stava Francuske, saopštila je kancelarija azerbejdžanskog lidera.
Alijev je primetio da je „pružanje oružja od strane Francuske Jermeniji predstavljalo pristup koji nije služio miru, već je imao za cilj da naduva novi sukob, a ako dođe do bilo kakvog novog sukoba u regionu, Francuska će biti odgovorna za njegovo izazivanje“, navodi Alijev. na očitavanje poziva koji je raspisala njegova kancelarija.
U 24-satnoj kampanji koja je počela 19. septembra, Azerbejdžan je povratio kontrolu nad otcepljenim regionom Nagorno-Karabaha posle tri decenije separatističke vladavine, primoravši jermenske snage sa manjkom posade i naoružanjem da kapituliraju. Separatistička vlada je pristala da se rasformira do kraja godine, ali su azerbejdžanske vlasti odmah krenule da ponovo uspostave kontrolu nad regionom i uhapsile nekoliko najviših bivših separatističkih zvaničnika.
Obraćajući se novinarima posle nedeljnih razgovora u Tbilisiju sa gruzijskim premijerom Iraklijem Garibašvilijem, Alijev je rekao da je zahvalan Gruziji na njenim posredničkim naporima, dodajući da će Azerbejdžan biti spreman da prisustvuje razgovorima kako bi se razgovaralo o pitanjima vezanim za mirovni sporazum ako se Jermenija složi.
„Nekoliko zemalja i neke međunarodne organizacije pokušavaju da podrže proces normalizacije odnosa između Jermenije i Azerbejdžana“, rekao je Alijev. „Pozdravljamo svako posredovanje i pomoć ako nije jednostrano i pristrasno.
On je istakao da će Gruzija, koja se graniči sa Jermenijom i Azerbejdžanom, biti najbolji domaćin za buduće mirovne pregovore.
Blitz ofanziva Azerbejdžana izazvala je egzodus od preko 100.000 ljudi – više od 80% njegovih etničkih Jermena. Dok se Azerbejdžan obavezao da će poštovati prava etničkih Jermena, većina njih je požurila da pobegne iz regiona, plašeći se odmazde.
Nakon šest godina separatističkih borbi koje su okončane 1994. nakon raspada Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah je došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, podržanih od Jermenije, pretvarajući oko milion stanovnika Azerbejdžana u izbeglice. Posle šestonedeljnog rata 2020. godine, Azerbejdžan je vratio delove regiona u planinama Južnog Kavkaza, zajedno sa okolnom teritorijom koju su jermenske snage ranije zauzele.
Predsednička kancelarija Azerbejdžana saopštila je da je zemlja predstavila plan za „reintegraciju“ etničkih Jermena u regionu, uz napomenu da je „jednakost prava i sloboda, uključujući bezbednost, zagarantovana svima bez obzira na njihovu etničku, versku ili jezičku pripadnost“.
Razgovarajući sa Mišelom u subotu, Alijev je za egzodus Jermena iz regiona okrivio separatističke vlasti koje su ih ohrabrile da odu. Azerbejdžanski lider je rekao da su azerbejdžanske vlasti pružile humanitarnu pomoć jermenskim stanovnicima Karabaha i da je „počeo proces njihove registracije“.
Alijev je takođe rekao Mišelu da je „osam sela Azerbejdžana još uvek pod jermenskom okupacijom i naglasio važnost oslobađanja ovih sela od okupacije“, saopštila je kancelarija azerbejdžanskog lidera.
