Broj dece kojima je dijagnostikovan poremećaj autističnog spektra (ASD) i poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) naglo je porastao poslednjih decenija, a nova studija ukazuje na uobičajeni plastični aditiv bisfenol A (BPA) kao potencijalni razlog zašto.
BPA se koristi u mnogim procesima proizvodnje plastike i plastike, a može se naći iu limenkama za hranu i piće. Međutim, prethodna istraživanja su to takođe povezala sa zdravstvenim problemima koji uključuju poremećaj hormona, uključujući rak dojke i neplodnost.
U ovoj novoj studiji, istraživači sa Univerziteta Rovan i Univerziteta Rutgers u SAD-u posmatrali su tri grupe dece: 66 sa autizmom, 46 sa ADHD-om i 37 neurotipične dece. Konkretno, analizirali su proces glukuronidacije, hemijski proces koji telo koristi za čišćenje toksina iz krvi kroz urin.
Istraživanje je pokazalo da deca sa ASD i ADHD-om ne mogu da očiste BPA i drugo slično jedinjenje zvano Dietilheksil ftalat (DEHP) sa jednakom efikasnošću kao druga deca, što potencijalno dovodi do dužeg izlaganja njihovim toksičnim efektima.
„Detoksikacija ova dva plastifikatora je ugrožena kod dece sa ASD-om i ADHD-om“, pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Shodno tome, njihova tkiva su više izložena ova dva plastifikatora.“
Ali samo u slučaju BPA razlika je bila statistički značajna: efikasnost je smanjena za oko 11 procenata za decu sa ASD i 17 procenata za decu sa ADHD, u poređenju sa kontrolnom grupom dece.
Istraživači smatraju da mutacije gena kod određenih pojedinaca znače da se BPA ne može očistiti onako kako bi trebalo, što znači da se supstanca zadržava u telu. To bi potencijalno moglo prouzrokovati štetu u smislu razvoja i rada neurona.
Smatra se da su stanja poput ASD-a i ADHD-a uzrokovana kombinacijom genetskih i uticaja okoline, a ova nova studija ih spaja. Međutim, to je samo deo priče – nije svako dete sa neurorazvojnim poremećajem imalo problema sa izbacivanjem BPA, tako da postoje i drugi faktori.
Nastavlja se rad na identifikaciji kako se tačno ASD i ADHD drže u telu – bilo da je u materici pre rođenja, na primer, ili kasnije u životu – pošto podaci nisu dovoljni da pokažu da li izloženost BPA izaziva bilo koji poremećaj.
„Postoji veliki broj epidemioloških dokaza za vezu između neurorazvojnih poremećaja i zagađivača životne sredine kao što su plastifikatori“, pišu istraživači.
„Koliko je važan neurorazvojni poremećaj koji potiče od plastifikatora u ukupnoj pojavi ovih poremećaja, nije poznato, ali on mora predstavljati značajan deo ili ne bi bilo tako lako otkriti u metaboličkoj studiji umerene veličine kao što je ova studija.“
