Demencija, koja uključuje Alchajmerovu bolest, trenutno pogađa oko 1,8 miliona ljudi u Nemačkoj. Tačan uzrok još nije razjašnjen, ali genetski faktori igraju značajnu ulogu u razvoju bolesti. Većina prethodnih analiza imala je za cilj identifikaciju novih korišćenih Alchajmerovih gena, „dizajn kontrole slučaja“.
„Sa ovom konvencionalnom i veoma pojednostavljenom strategijom analize gubi se ogromna količina kliničkih informacija koje mogu biti dragocene za razjašnjavanje novih mehanizama bolesti“, kaže prof. dr Lars Bertram, šef Interdisciplinarne platforme za analizu genoma u Libeku na Univerzitetu u Libek i vođa projekta sada objavljene studije.
„U našem najnovijem istraživanju na skoro 1.000 pojedinaca, mi smo stoga kombinovali podatke sa šest različitih Alchajmerovih biomarkera i tako smo bili u mogućnosti da mnogo preciznije mapiramo obrazac bolesti u narednim genetskim analizama.
Studija je objavljena u časopisu Genome Medicine.
Jedan od nalaza ukazuje na smanjenu ekspresiju GRIN2D, receptora glutamata u mozgu, kod Alchajmerove bolesti i drugih neuropsihijatrijskih poremećaja. „Ovo verovatno dovodi do oštećenja funkcije sinapsi, odnosno veza pomoću kojih nervne ćelije u mozgu međusobno komuniciraju“, kaže Bertram.
Kombinovanjem Alchajmerovih biomarkera, bilo je moguće sprovesti dodatne nizvodne analize koje ne bi bile moguće korišćenjem konvencionalnog dizajna studije.
„U ovom kontekstu, želeli bismo da istaknemo takozvane analize medijacije, statističku metodu za otkrivanje moguće uzročne umešanosti istraživanih biomarkera u bolest“, objašnjava dr Aleksandar Nojman sa Medicinskog centra Univerziteta Erazmus u Roterdamu i glavni autor studija. „Ove analize sugerišu da postoje najmanje dva glavna puta uključena u Alchajmerovu bolest.
Istraživački tim je otkrio da jedan put deluje kroz efekte takozvanih amiloidnih i tau proteina, što je odavno poznato i posredovano je genom za rizik od Alchajmerove bolesti APOE, koji je poznat decenijama. Drugi važan put se u velikoj meri zasniva na reakciji imunog sistema, što je uzrokovano, između ostalih faktora, dejstvom gena TMEM106B i CHI3L1, koji igraju ulogu u transportu ćelijskih komponenti i regulaciji inflamatornih odgovora.
Štaviše, analiza Ks hromozoma (koji određuje biološki pol) kao i analize na nivou genoma stratifikovane po polu pružile su novi uvid u ranije neobjašnjenu razliku u učestalosti Alchajmerove bolesti između muškaraca i žena.
„Rezultati ovog dela studije pokazuju da određeni geni dovode do merljivih efekata u odnosu na alchajmerove biomarkere samo kod muškaraca ili samo kod žena“, kaže dr Olena Ohlei sa Interdisciplinarne platforme za analitiku genoma u Libeku i drugi prvi autor studije. studija. „Neki nalazi čak sugerišu suprotne efekte kod muškaraca u poređenju sa ženama, odnosno da određeni geni povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti kod žena, ali ga smanjuju kod muškaraca, ili obrnuto.“ Potrebne su dalje studije da bi se pronašlo objašnjenje za ovo.
Sve u svemu, objavljeni rad pokazuje nove načine da se pomogne da se bolje razumeju uzroci Alchajmerove bolesti. „U idealnom slučaju, to pokazuje da metoda multivarijantne, odnosno kombinovane analize biomarkera, koju smo prvi put koristili, takođe može poboljšati dijagnozu Alchajmerove bolesti ili čak omogućiti da se ona dijagnostikuje u ranijoj fazi“, rezimira Bertram.
„Za ovo, međutim, naši rezultati moraju prvo biti potvrđeni u nezavisnim uzorcima, kao što je uobičajeno u nauci.“
