Svet se suočava sa nezapamćenim vrućinama, obarajući rekorde s neviđenim maržama. Preliminarna septembarska globalna prosečna temperaturna anomalija od 1,7°C iznad predindustrijskih nivoa, što je čak 0,5°C iznad prethodnog rekorda, postavlja pitanja o uzrocima i posledicama ovog ekstremnog zagrevanja.
Nekoliko faktora doprinosi ovom izuzetno toplom periodu. Snažan El Ninjo igra ključnu ulogu, podižući globalne temperature za 0,1 do 0,2°C. Osim toga, smanjenje zagađenja vazduha i povećanje solarne aktivnosti delimično doprinose ovim rekordnim temperaturama.
Nedavna erupcija podvodnog vulkana u Tihom okeanu dodatno je uticala na povećanje koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi. Ipak, ovi faktori zajedno objašnjavaju samo stotinke stepena od ukupnog zagrevanja.
Pored toga, vremenski sistemi i visok pritisak na kopnenim regionima doprinose ekstremnim temperaturama na pojedinim mestima. Dok okean reaguje sporije na promene temperature, kopneni regioni se brže zagrevaju.
Najvažniji faktor koji utiče na ovu rekordnu toplotu su klimatske promene izazvane ljudima. Čovečanstvo je doprinelo globalnom zagrevanju od oko 1,2°C, a rekordna stopa emisije gasova staklene bašte ukazuje na potrebu za ubrzanom akcijom kako bi se zaustavio dalji porast temperature.
Septembar 2023. pokazuje kako se efekti klimatskih promena kombinuju sa drugim faktorima, rezultirajući alarmantno visokim temperaturama širom sveta. Dok ove anomalije ne prelaze nivo globalnog zagrevanja od 1,5°C iz Pariskog sporazuma, one ukazuju na hitnu potrebu za smanjenjem emisija kako bi se sačuvala budućnost planete i sprečili ekstremni klimatski događaji.