Odavno je poznato da su Afroamerikanci izloženi povećanom riziku od bolesti bubrega zbog opasne genetske mutacije koja stvara rupu u ćelijama bubrega, ali istraživači Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt (VUMC) su sada otkrili zaštitnu genetsku mutaciju koja pokriva rupu u eliminisati rizik.
Nalazi o genu apolipoproteina L1 (APOL1), objavljeni danas u Časopisu Američkog društva za nefrologiju, mogli bi imati neposredne i široke implikacije na zdravlje bubrega, jer ljudi sa mutacijom koja izaziva bolest i zaštitnom mutacijom nisu pod povećanim rizikom.
„Naš tim je otkrio drugačiju zaštitnu genetsku mutaciju u APOL1 koja se suprotstavlja mutaciji koja izaziva bolest“, rekao je stariji autor Aleksandar Bik, MD, Ph.D., docent medicine, Odsek za genetičku medicinu. „Izvršili smo eksperimentalne studije i otkrili da štetna mutacija stvara rupu u ćelijama bubrega. Naša zaštitna mutacija blokira rupu.
„Postoje lekovi u kasnoj fazi kliničkog razvoja koji blokiraju APOL1 rupu baš kao što to čini naša zaštitna mutacija. Naša studija pokazuje da će ovi ciljani personalizovani lekovi verovatno biti uspešna strategija lečenja. Naši rezultati takođe identifikuju grupu pacijenata sa oba štetna i zaštitna mutacija APOL1 kojoj ovaj tretman ne bi bio potreban“, rekao je on.
Velika studija o ljudskom genomu posmatrala je 150.582 učesnika afričkog porekla iz Programa za milione veterana (MVP), BioVU (VUMC-ova deidentifikovana DNK baza podataka) i Programa za istraživanje svih SAD, istorijski napor NIH-a da prikupi i proučava podatke iz 1. milion ili više ljudi koji žive u Sjedinjenim Državama da bi se ubrzala zdravstvena istraživanja.
„Rezultati naše studije imaju neposredne i široke implikacije na zdravlje bubrega“, rekla je glavni autor Adriana Hung, MD, MPH, vanredni profesor medicine, Odeljenje za nefrologiju, i glavni istraživač za grant za bubrežnu bolest za milionski veteranski program od Odeljenje za boračka pitanja. „Pojedinci afričkog porekla i Latinoamerikanci imaju četvorostruko povećanje rizika od napredovanja do završne faze bubrežne insuficijencije, što se delimično objašnjava varijantama visokog rizika APOL1 G1/G2.
„Pored toga, davaoci bubrega sa visokorizičnim varijantama APOL1 takođe su pod povećanim rizikom od bolesti bubrega, čime se smanjuje broj davalaca bubrega. Intervencije za smanjenje ovih dugotrajnih nejednakosti u zdravlju bubrega bile su očajnički potrebne“, rekla je ona.
Autori sada procenjuju ulogu visokorizičnih varijanti APOL1 u različitim okruženjima da bi razumeli celokupnu populaciju koja će imati koristi od farmakoloških inhibitora koji oponašaju genetsku mutaciju blokiranjem formiranja pora APOL1 i provodljivosti jonskih kanala.
„Naša studija predstavlja važan korak napred u preciznoj nefrologiji“, rekao je Hung. „To je izvanredan primer kako su se studije ljudske genomike pretvorile u otkriće novih tretmana.“
