Nedavna studija je otkrila nove načine za identifikaciju neusklađenosti između donatora i primalaca u transplantaciji bubrega.
Ljudi — zajedno sa svim sisarima — evoluirali su milenijumima kako bi napravili razliku između sopstvenih i ne-ja ćelija i tkiva, objašnjava Madhav Menon, MD, vanredni profesor medicine (nefrologije) i direktor istraživanja za transplantaciju bubrega, koji je dopisni autor studija. „Ovo je odlično za borbu protiv infekcije, ali takođe uzrokuje da telo razvije imuni odgovor i odbaci transplantirani bubreg koji prepoznaje kao strano“, rekao je on.
Najbolji scenario za uspešnu transplantaciju je dobijanje organa od identičnog blizanca, dodao je Menon. „Ako je donor neidentičan blizanac ili brat ili sestra, bubreg će i dalje biti odbačen jer telo prepoznaje i najmanje razlike“, rekao je on.
Tokom godina, istraživači su prepoznali da region humanog leukocitnog antigena (HLA), koji se nalazi na šestom hromozomu ljudskog genoma, igra ključnu ulogu u određivanju da li se donator bubrega i pacijent podudaraju. Ako je HLA region između donora i primaoca sličan, šanse da transplantacija bude uspešna se povećavaju.
Međutim, i dalje postoji odbacivanje u slučajevima kada postoji HLA podudaranje, rekao je Menon, što ga je dovelo do pitanja da li postoje drugi geni u preostalom delu genoma koji takođe treba da se upare između donatora i primalaca kako bi doprineli preživljavanju transplantata. .
U studiji, Menon i njegov tim testirali su nepodudarnosti u 20.000 gena u genomu, nezavisno od HLA, koristeći približno 600 transplantacija kako bi pronašli povezanost sa gubitkom transplantata bubrega. Istraživači su otkrili da je neusklađenost gena LIMS1 povezana sa povećanim rizikom od gubitka transplantiranog bubrega.
„Mutacije u ovom genu, koje su uobičajene u populaciji SAD, povezane su sa većim ili manjim količinama susednog gena i njegovog proteina GCC2“, objasnio je Menon. „U slučaju neusklađenosti, ovo može izazvati fibrozu u samom graftu i imune odgovore kod primaoca.“
Ovi nalazi su objavljeni u Journal of Clinical Investigation.
Studija će imati snažne implikacije na zajednicu transplantacija, utičući na stratifikaciju rizika, praćenje pacijenata sa transplantacijom i potencijalne tretmane, kaže Menon.
„Jednom kada budemo imali dubinsko razumevanje mehanizma iza ove neusklađenosti LIMS1, možemo razviti ciljane terapije posebno u slučajevima kada postoje razlike između donatora i primaoca u ovim genima“, rekao je on.
