Ujedinjene nacije i Crveni krst su ove nedelje uputili zajednički poziv za hitna nova međunarodna pravila za zaštitu čovečanstva od potencijalnih „strašnih posledica“ autonomnog oružja.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš i Mirjana Špoljarić, predsednica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, rekli su u četvrtak da je suočavanje sa takozvanim robotima ubicama globalni „humanitarni prioritet“.
Oni su pozvali države da uspostave posebne zabrane i ograničenja za autonomne sisteme oružja do 2026. godine, „kako bi zaštitile sadašnje i buduće generacije od posledica njihove upotrebe“.
„U trenutnom bezbednosnom okruženju, postavljanje jasnih međunarodnih crvenih linija koristiće svim državama“, rekli su oni.
Autonomni sistemi naoružanja — generalno shvaćeni kao sistemi oružja koji biraju mete i primenjuju silu bez ljudske intervencije — „predstavljaju ozbiljne humanitarne, pravne, etičke i bezbednosne probleme“, rekli su oni.
Gutereš i Špoljarić su rekli da njihov razvoj i širenje imaju potencijal da promene način na koji se ratovi vode i time podstaknu globalnu nestabilnost.
„Stvarajući percepciju smanjenog rizika za vojne snage i civile, oni mogu sniziti prag za uključivanje u sukobe – nenamerno eskalirajući nasilje“, objasnili su oni.
„Moramo delovati sada kako bismo sačuvali ljudsku kontrolu nad upotrebom sile. Ljudska kontrola mora biti zadržana u odlukama o životu i smrti. Autonomno gađanje ljudi od strane mašina je moralna linija koju ne smemo da pređemo.
„Mašine koje imaju moć i diskreciju da oduzimaju živote bez ljudskog učešća treba da budu zabranjene međunarodnim pravom.
Šefovi UN-a i MKCK-a rekli su da je njihova zabrinutost povećana sve većom dostupnošću i sofisticiranošću novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija, koja bi mogla da se integriše u autonomno oružje.
Par je pozvao na zabranu autonomnih sistema oružja koji funkcionišu na nepredvidiv način – na primer oružja koje kontrolišu algoritmi za mašinsko učenje – nazivajući ih „neprihvatljivo opasnim predlogom“.
Šefovi UN-a i MKCK-a su takođe pozvali na jasna ograničenja za sve druge vrste autonomnog oružja, uključujući ograničenja njihove upotrebe, vrstu ciljeva koje gađaju i obim korišćene sile.
Dok međunarodno pravo zabranjuje određeno oružje i ograničava upotrebu drugog, bez posebnog sporazuma o autonomnom oružju, zemlje bi mogle imati „različite stavove“ o tome kako se ova pravila mogu primeniti.
„Nova međunarodna pravila o autonomnom oružju su stoga potrebna da bi se razjasnio i ojačao postojeći zakon“, rekli su oni, nazivajući ih „od suštinskog značaja za izbegavanje strašnih posledica po čovečanstvo“.
„Pozivamo svetske lidere da započnu pregovore o novom pravno obavezujućem instrumentu za postavljanje jasnih zabrana i ograničenja za autonomne sisteme naoružanja i da zaključe takve pregovore do 2026. godine“, rekli su oni.
Razgovori o robotima ubicama vođeni su poslednjih godina u UN u Ženevi, ali zemlje tek treba da nađu dovoljno zajedničkog jezika za pokretanje stvarnih pregovora.
