Istraživači su uspeli da odbiju munje pomoću snažnog laserskog udarca u nebo – prvi naučnik.
Moćan laser je bio u stanju da odbije munju skoro 200 stopa pre nego što je udario u gromobran, što je značajno poboljšalo funkciju štapa.
Nalazi, objavljeni u januaru, pokazuju da bi laseri jednog dana mogli da se koriste kao zaštita od opasnih oluja sa grmljavinom, koje ubiju u proseku 43 osobe u SAD svake godine i koštaju vlasnike kuća u SAD skoro milijardu dolara odštete od osiguranja 2022.
Ideja da se koristi laserski gromobran datira još iz ranih 70-ih, rekao je Aurelien Houard, naučnik istraživač u Laboratoire d’Optikue Applikuee na švajcarskom univerzitetu EPFL i koordinator projekta, u blog postu na francuskom sajtu Politechnikue Insights.
Princip je jednostavan: laserski zraci, ako su dovoljno snažni, mogu da zagreju vazduh tako intenzivno da pokreću molekule da oslobode svoje elektrone.
Ovo stvara kanal pun naelektrisanih elektrona duž laserskog zraka – i svi ti elektroni privlače munje, koje traže put najmanjeg otpora između oblaka i zemlje.
Problem je što je ovaj kanal veoma kratkog veka, a laserski zraci trepere. Iako su naučnici uspeli da odbiju munje u laboratoriji, nikada to nisu mogli da urade u uslovima stvarnog života.
Da bi bili sigurni da je kanal ostao otvoren dovoljno dugo da savija munje tokom oluje, naučnici su razvili laser koji može da ispaljuje impulse velike snage 1.000 puta u sekundi.
To je bio zajednički napor Univerziteta u Ženevi (UNIGE) i EPFL u Švajcarskoj, Ecole Politechnikue u Francuskoj i TRUMPF kompanije za naučne lasere u Nemačkoj.
Njihov laser je pulsirao 100 puta brže od prethodnog lasera, što znači da je „100 puta veća verovatnoća da će laser uhvatiti munje“, rekao je Houard za The Vall Street Journal.
Da bi testirali novu opremu, naučnici su svoj laser od 3 tone doveli na vrh planine Sentis visoke 8.000 stopa u Švajcarskoj. Prednost ove lokacije je njen komunikacioni toranj od 400 stopa, koji je pouzdano pogođen gromom najmanje 100 puta godišnje.
Laser se uključivao svaki put kada je vremenska prognoza predviđala grmljavinu.
Na kraju, naučnici su uspeli da snime prirodnu munju koja je, po prvi put, pratila laserski snop pre nego što je udarila u toranj.
„Naravno, morali smo da analiziramo mnogo više podataka nakon ovoga“, rekao je Jean-Pierre Volf, profesor primenjene fizike na UNIGE-u, u video snimku koji prati nalaze na francuskom.
„Ali ta slika je govorila hiljadu reči, bez sumnje je bilo moguće. Kada sam video ovu sliku, znao sam da je imamo“, rekao je on.
Ovo otkriće pruža nadu da bi laseri jednog dana mogli da ponude preko potreban novi put za zaštitu od munja.
Gromobrane, koje je izumeo Benjamin Franklin, ostaju najbolji oblik zaštite koji imamo od groma, navodi se u saopštenju za javnost koje prati nalaze.
Problem je što se njihova zaštita proteže samo do visine štapa. To znači da će štap visok 10 stopa zaštititi svakoga u krugu od 10 stopa od motke, ali ne dalje od toga, navodi se u saopštenju za javnost.
Laser bi, s druge strane, mogao da dosegne visoko u oblacima.
„Otkrili smo da bi pražnjenje moglo da prati snop skoro 60 metara (196 stopa) pre nego što stigne do tornja“, rekao je Volf za CNN.
To je značilo da je laser „povećao radijus zaštitne površine sa 120 metara (393 stope) na 180 metara (590 stopa)“.
Sledeći korak je da pokušamo da razvijemo laser koji može doseći još više na nebu.
To je u teoriji moguće. Huart je, međutim, upozorio da je ova tehnologija verovatno još najmanje deset godina daleko od toga da bude dovoljno uglađena da stigne na tržište, objavio je The Wall Street Journal.
