Zajednička studija između Kraljevskog koledža u Londonu, Univerziteta Monash Malezija i Hospis Malaisia bavila se zamršenom interakcijom između kvaliteta života (KoL) i preferencija za preživljavanje uznapredovalih pacijenata sa rakom kvantifikacijom preferencija pacijenata za ishode kvaliteta života u odnosu na preživljavanje.
Objavljeno u Value in Health, istraživanje se fokusira na pristup palijativnoj nezi u Maleziji. Palijativno zbrinjavanje je medicinski pristup koji ima za cilj poboljšanje kvaliteta života sprečavanjem i ublažavanjem patnje, kao i lečenjem pacijentovog bola i svih drugih problema sa kojima se suočava.
Nakon analize koju je sproveo dr. studentica Alene Iong tokom istraživačkog staža u King’s, rezultati su otkrili da uznapredovali pacijenti sa rakom pripisuju značajno veću vrednost poboljšanju kvaliteta života nego jednogodišnjem preživljavanju.
Međutim, produženje života im donosi vrednost samo kada mogu da održe bar umeren nivo funkcionisanja. Pacijenti su smatrali da je važno fizičko funkcionisanje i dobra kontrola bola kao prioritet, dok su sesije praćenja sprovedene tri meseca kasnije pokazale povećan značaj ovih prioriteta.
Pacijenti su takođe pozvani da učestvuju u intervjuima kako bi stekli dublji uvid u svoja iskustva i uticaj dostupnosti nege na njihove preferencije. Mnogi pacijenti su pričali o iscrpljujućim nuspojavama tretmana, koje su opisali kao „uništavanje preostalih dana“ njihovih života.
Pored fizičkih oštećenja i smanjene radne sposobnosti, mlađi pacijenti su iskazivali emocionalnu uznemirenost kada nisu mogli da obavljaju svoje kućne obaveze, uključujući održavanje domaćinstva i brigu o deci.
Zajedno, ovi rezultati sugerišu da se mora posvetiti više resursa i pažnje jačanju usluga podrške i palijativnog zbrinjavanja u nezi raka, uz obezbeđivanje pristupa novim tehnologijama za tretmane koji produžavaju život.
Ograničeni pristup uslugama palijativnog zbrinjavanja doprinosi patnji pacijenata obolelih od raka, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (LMICs). Globalno, samo 14% potreba za hospicijom i palijativnim zbrinjavanjem je zadovoljeno, pri čemu je većina nezadovoljenih potreba koncentrisana u LMIC-ima. U okviru malezijskog zdravstvenog sistema, preko 63% pacijenata sa rakom je dijagnostikovano u uznapredovalom stadijumu, a pristup palijativnoj nezi bio je dostupan za manje od 10% populacije.
„Ovi nalazi naglašavaju ne samo važnost pružanja palijativne i potporne nege pacijentima sa uznapredovalim rakom kako bi se ublažila pitanja fizičkog funkcionisanja i bola, već i redovnog uključivanja pacijenata u donošenje odluka o upravljanju njihovim uznapredovalim rakom“, kaže Ka Keat Lim, naučni saradnik. u ekonomiji zdravlja, School of Life Course & Population Sciences.