Pandemija COVID-19 uvela je novu eru digitalne veze: u nedostatku ličnih okupljanja, mnogi ljudi su se umesto toga našli licem u lice sa svojim kolegama i voljenima na ekranu.
Video konferencije su pružile mnoge prednosti i pogodnosti. Međutim, nije iznenađujuće da stalno gledanje sebe na ekranima može imati i neke nedostatke.
Pre pandemije, studije su pokazale da hirurzi primećuju sve veći broj pacijenata koji traže izmene svoje slike kako bi odgovarali filtriranim ili ispravljenim fotografijama iz aplikacija društvenih medija. Sada, nekoliko godina nakon pandemije, hirurzi doživljavaju novi procvat estetskih hirurških zahteva vezanih za video konferencije. U jednoj studiji o kozmetičkim procedurama tokom pandemije, 86% estetskih hirurga je navelo da su video konferencije najčešći razlog za kozmetičke probleme među svojim pacijentima.
Uprkos činjenici da su se mnogi aspekti života vratili u neku verziju prepandemijske normalnosti, jasno je da će video konferencije i društveni mediji biti sa nama u doglednoj budućnosti. Dakle, šta to znači kada je u pitanju zadovoljstvo izgledom i mir sa slikom koja se reflektuje na nas?
Poslednjih 10 godina radim kao specijalista za opsesivno-kompulzivne poremećaje, poremećaje u ishrani i anksioznost. Od pandemije, i ja sam video sve veći broj klijenata terapije koji prijavljuju da se bore sa problemima izgleda vezanim za video ćaskanje i društvene medije.
Svaka osoba ima percepcije i misli o svom izgledu. Oni mogu biti neutralni, negativni ili pozitivni. Svi se gledamo u ogledalo i možda smo čak i iskusili nevolju dok smo gledali u svoj odraz.
Postoji niz faktora koji mogu dovesti do nezadovoljstva izgledom. Preokupacija mislima, osećanjima ili slikama sopstvenog izgleda povezana je sa akcijom „gledanja u ogledalo“, ili buljenja u svoj odraz. Istraživači sugerišu da ova vrsta selektivne samofokusirane pažnje i gledanja u ogledalo može dovesti do negativnih fiksacija na određene atribute ili manjih nedostataka, što zauzvrat pojačava preokupaciju ovim atributima.
Drugi faktori koji mogu doprineti nezadovoljstvu izgledom uključuju nisko samopoštovanje, društvena uverenja o izgledu, uticaje vršnjaka i roditelja, temperament i genetske predispozicije za mentalno zdravlje.
Nezadovoljstvo izgledom i negativne ocene sebe povezane su sa depresijom, nižim samopoštovanjem, uobičajenim negativnim razmišljanjem i povećanom socijalnom anksioznošću. Štaviše, istraživanja sugerišu da ove preokupacije mogu doprineti razvoju poremećaja u ishrani i poremećenog ponašanja u ishrani, kao što je često ograničavanje unosa hrane ili vežbanje bez dopunjavanja goriva.
Uz sveprisutnost Zoom sastanaka, FaceTime poziva, selfija i konstantnog dokumentovanja naših života na društvenim medijima, pristup sopstvenoj slici često se može činiti neizbežnim. A za neke ljude, ovo može povećati osećaj nezadovoljstva izgledom koji je možda bio prolazniji pre Zoom ere.
Od pandemije, vreme pred ekranom se povećalo i za odrasle i za decu. Što je još gore, nedavna istraživanja sugerišu da su video i foto odrazi koje vidimo na sebi iskrivljeni.
Video konferencije, snimanje selfija i objavljivanje na društvenim mrežama su vizuelno zasnovane aktivnosti u kojima je izgled često primarni fokus. Svima im je zajednička činjenica da je slika osobe ili živa ili se deli na neposredan način. Možda nije iznenađujuće da su ove platforme zasnovane na slikama značajno povezane sa nezadovoljstvom izgledom, anksioznošću, depresijom i poremećajima u ishrani. Neki ljudi koji nisu zadovoljni svojim izgledom u Zoom-u okreću se lekovima protiv anksioznosti, pa čak i kozmetičkoj hirurgiji.
Jedna studija je otkrila da su oni koji su više poređivali izgled u video ćaskanju, što znači da su oni koji su gledali izgled drugih tokom video poziva i uporedili svoj izgled, imali manje zadovoljstvo izgledom. Ova studija je takođe otkrila da su ljudi koji su koristili više funkcija za uređivanje fotografija na platformama za video ćaskanje verovatnije upoređivali sebe sa drugima i provodili više vremena gledajući sebe u video pozivima.
Jedna stvar koja je jedinstvena za video konferencije je to što omogućava ljudima da se lako upoređuju sa drugima i gledaju sebe kako dele i govore u realnom vremenu. Studija iz 2023. je otkrila da nelagodnost zbog nečijeg izgleda tokom videokonferencija dovodi do povećane fiksacije na izgled, što je zauzvrat dovelo do smanjenog radnog učinka.
Istraživači takođe sugerišu da je nezadovoljstvo izgledom povezano sa umorom od virtuelnih sastanaka. Istraživanje navodi da bi to moglo biti zbog negativne pažnje usredsređene na sebe, kognitivnog preopterećenja i anksioznosti zbog gledanja ili negativnog ocenjivanja na osnovu izgleda.
Ova poslednja tačka je uočljiva zbog poteškoća koje video četnici imaju da odrede gde drugi korisnici gledaju. Korišćenje koncepta „efekta reflektora“ – naše sklonosti kao ljudi da precenjujemo koliko drugi procenjuju naš izgled – ova poteškoća može dovesti do veće anksioznosti i pojedinaca koji veruju da drugi procenjuju njihov izgled tokom video poziva.
Ako primetite da kritikujete svoj izgled svaki put kada skočite na videokonferencijski poziv, možda je vreme da procenite svoj odnos sa svojim izgledom i potražite pomoć od kvalifikovanog terapeuta.
Druga strategija je da se namerno fokusirate na ono što drugi ljudi govore na videokonferenciji umesto da zavirujete u svoje lice.
Kada je u pitanju pomaganje drugima koji se možda bore sa nezadovoljstvom izgledom, važno je fokusirati se na urođene kvalitete osobe izvan izgleda. Ljudi bi trebalo da budu svesni svojih komentara, bez obzira koliko dobronamerni. Negativni komentari o izgledu povezani su sa pogoršanjem samopoštovanja i mentalnog zdravlja. Kada gledate sebe ili svoje vršnjake na video snimcima i društvenim medijima, pokušajte da se fokusirate na osobu kao celinu, a ne na delove tela.
Smanjenje vremena ispred ekrana takođe može napraviti razliku. Istraživanja pokazuju da smanjenje upotrebe društvenih medija za 50% može poboljšati zadovoljstvo izgledom i kod tinejdžera i kod odraslih.
Kada se koriste umereno, video konferencije i društveni mediji su alati koji nas povezuju sa drugima, što je na kraju ključni deo zadovoljstva i blagostanja.
