Studija koju je vodio Emori objavljena u Nature Medicine and Sinapse baca svetlo na to kako biološki seks utiče na funkciju mozga i njegov uticaj na rizik od različitih bolesti povezanih sa mozgom. Decenijama je primećeno da mnoga psihijatrijska i neurološka stanja pokazuju različite stope prevalencije između muškaraca i žena. Međutim, osnovni mehanizmi koji pokreću ove razlike ostali su uglavnom nepoznati.
Istraživački tim, predvođen Alizom P. Vingo, MD, vanrednim profesorom psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori i Thomasom S. Vingo, MD, vanrednim profesorom neurologije i ljudske genetike u Centru za neurodegenerativne bolesti Univerziteta Emori, pokušao da razume kako biološki pol utiče na ekspresiju i regulaciju proteina u mozgu i kako to utiče na bolesti mozga.
Koristeći podatke iz više od hiljadu uzoraka mozga u dve longitudinalne studije zasnovane na zajednici, uporedili su proteine između muškaraca i žena i otkrili da je oko 13% proteina različito između polova u najmanje jednom regionu mozga. Neki proteini su bili u izobilju kod žena, dok su drugi bili u većoj količini kod muškaraca.
Tim je takođe istražio kako genetske varijacije mogu uticati na proteine i otkrili da 5,5% gena ima razlike u vezi sa polom iu svojim transkriptima (genskim porukama) i u proteinima. Važno je da su otkrili da su efekti seksa na genetsku regulaciju bili izraženiji na nivou proteina nego na nivou transkripta.
Da bi razumeli značaj ovih nalaza, oni su povezali proteine sa polnim razlikama sa stanjima vezanim za mozak i otkrili da oko 25% proteina za koje se zna da su povezani sa ovim stanjima mozga ima razlike u obilju u vezi sa polom. Štaviše, otkrili su da određeni proteini predisponiraju za poremećaje mozga kod jednog pola, ali ne i kod drugog.
Ovo istraživanje pruža dragocen uvid u to kako seks utiče na zdravlje mozga i razvoj bolesti povezanih sa mozgom. To sugeriše da bi razumevanje ovih razlika u vezi sa polom moglo biti ključno za bolje razumevanje mehanizama i za razvoj tretmana za stanja kao što su depresija, šizofrenija, alkoholizam i Alchajmerova bolest.
„Cilj je bolje razumeti bolest“, kaže Tomas Vingo. „Proučavajući svaki pol odvojeno i zajedno, dobijamo potpuniju sliku o genima i putevima odgovornim za ova stanja.“
U budućnosti, biće važno sprovesti veće studije kako bi se bolje razumeo uticaj biološkog pola na ekspresiju proteina, kao i proučavanje drugih faktora koji mogu uticati na ove razlike, poput životne sredine.
