Svake godine u Srbiji šest do sedam odsto bolesnika koji završe na infektivnim odeljenjima ima akutno oštećenje jetre nepoznatog porekla, kaže za Danas prof. dr Dragan Delić, infektolog – hepatolog koji od 1995. godine „juri“ misteriozne viruse hepatitisa i koji je dokazao u Srbiji prisustvo hepatitisa E, ali i vezu koksaki virusa tipa B4 sa oštećenjem jetre.
Kako objašnjava, postoje akutna oštećenja jetre kao što postoje infektivne bolesti sa povišenom temperaturom, gde lekari sve ispitaju i rezultat bude negativan, ali i dalje se ne zna šta je uzrok.
– Radio sam i biopsije da vidim šta je u toj jetri. Patolog prof. dr Ivan Boričić kaže da to nekada odgovara nekom virusnom hepatitisu, nekad toksičnom… Znači postoje infektivni agensi koji u ovom trenutku cirkulišu u humanoj populaciji, a mi to ne znamo. U Srbiji za sada postoje hepatitis A, B, C i E, što ne znači da možda nema i, recimo, F. Radimo istraživanja da vidimo da li postoji još neki hepatotropni virus, ja mislim da postoji. Infektologija nije napisana knjiga, već knjiga koja se piše i koja nije pročitana do kraja – objašnjava prof. dr Delić i dodaje da sa Institutom za genetički inžinjering na “Torlaku” rade istraživanja da genetičkim putem, sekvencioniranjem, dokažu prisustvo novih virusa, piše Danas.rs .
Potvrđuje da mnogi ljudi i ne znaju da imaju hepatitis.
– Recimo, 14 odsto stanovnika Srbije je preležalo hepatitis E, ali većina to i ne zna jer prođe asimptomatski. Retko ko požuti. Kada sam testirao naš narod do 60. godine, dokazao sam svima da imaju jaka antitela i na hepatitis A, što je, kako bih rekao, domaća bolest – bolest prljavih ruku. U našoj sredini gotovo svako je preležao hepatitis A ili žuticu– ističe Delić.
Govoreći o tome kakav tretman imaju oboleli doktor Delić kaže:
– Što se tiče terapije – dobra, što se tiče dijagnostike – uspeli smo.
On podseća da je kod nas omogućeno da se vakcinama zaštitimo od hepatitisa i da to svi treba da urade.
– Odlično je što se po zakonu od 2002. godine kod nas deca vakcinišu protiv hepatitisa B prvog dana čim se rode, mesec dana kasnije i nakon šest meseci i oni su doživotno zaštićeni. Uveli smo od 2008. godine i da se tinejdžeri od 11 do 15 godina vakcinišu pre nego što počnu aktivno seksualno da žive, jer se u Srbiji B virus dominantno širi seksualnim putem. Takođe, uveli smo vakcinisanje i za rizične grupe, pa tako ako je seksualni partner pozitivan drugi partner mora da se vakciniše, kao i osobe sa dijabetesom, na hemodijalizi, sa mentalnim smetnjama, zdravstveni radnici… U Americi se, recimo, vakcinišu i zatvorenici, zbog narkomanije i homoseksualnosti – navodi naš sagovornik.
U Srbiji postoji i vakcina protiv hepatitisa A, jedino nema vakcine za hepatitis C, za koji dr Delić kaže da je hiljadu puta promenljiviji virus od kovida.
– Hepatitis C daje hronicitet u visokom procentu. Akutna oštećenja su blaga, ali su hronično izražena. Od 50 do 80 odsto pacijenata ne uspe da eliminiše virus posle akutne faze. Kod hepatitisa B je to od 5 do 10 odsto, ali tu imate vakcinu, kod hepatitisa C nemate. Radili smo istraživanje koje je pokazalo da je 1,13 odsto naše populacije inficirano hepatitisom C, znači svaka 90 osoba u Srbiji – naglašava infektolog.
Transplantacija jetre za pacijente kojima je to jedina šansa da prežive, u Srbiji je počela 1995. godine, a prof. dr Dragan Delić bio je jedan od 25 članova tima za transplantaciju koja se obavljala na Dedinju.
– Prva transplantacija obavljena je 11. jula 1995. godine kod mog pacijenta Nikole koji je i danas živ. Posle je došao na red Željko, Ljubiša… Sve su to bile uspešne transplantacije. Dr Milovan Bojić, odličan organizator, napravio je, po mom mišljenju, ekipu lekara koja se više nikada neće ponoviti. I dan danas su ti bolesnici živi. To je srpska medicina mogla da uradi, u onim najgorim vremenima, kad smo bili pod sankcijama. U Hrvatskoj i Sloveniji to nije uspelo, nama jeste. Međutim, sada su nas svi pretekli. U samom evropskom vrhu su po transplantacijama. Gde je problem? Jeste u zakonu, ali pre svega, nemamo dovoljno donora – podseća dr Delić.
Kaže da je kod doniranja organa mnogo bitno ko razgovara sa ljudima, porodicama, kako se postupa, bitna je i atmosfera u društvu, da vas podrži i crkva…
Govoreći o tome kako je 2000. godine ukinuta ta grupa za transplantaciju jetre, dr Delić kaže:
– Odluka je bila da se saradnja prekida, ja sam dobio cirkularno pismo. Niko mi nije rekao:“Dragane, sarađivao si sa nama, hvala ti“. Svi smo radili to besplatno, noći sam tamo provodio, sastajali smo se svakoga dana, podnosili izveštaje o pacijentima. Međutim, bila je takva naredba, gde se politika umešala, što je bilo pogrešno, jer treba čuvati nešto što je radilo kvalitetno bez obzira kojoj strani ko pripadao. Kasnije su transplantacije nastavljene. Kovid može da bude sada alibi što se usporilo sa transplantacijama, ali i Hrvatska je nastavila. Kod nas nije problem samo u kovidu, već u organizaciji i edukaciji stanovništva o transplantaciji.“
Hepatitis C je hronična infekcija jetre, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2021. godinu, u svetu se godišnje registruje tri miliona novoinficiranih osoba, a više od 1,1 miliona života izgubi se svake godine zbog posledica infekcije hapatitisom B i C.
Preporuka SZO je da svaka odrasla osoba, bar jednom u životu, treba da se testira na hepatitis, jer za uspešno lečenje važno rano otkrivanje. Virus hepatitisa C se prenosi putem krvi, a bolest se razvija bez ili sa blagim simptomima, poput mučnina, problema sa spavanjem, umorom. Načini da se neko zarazi hepatitisom su pored zloupotreba droga i nebezbedni seksualni odnosi, ali i nesterilisani instrumenti, što može da bude slučaj u kozmetičkim salonima.
