Može li muški marketing ubediti više muškaraca da jedu veganski?

Može li muški marketing ubediti više muškaraca da jedu veganski?

Jedenje više biljnih obroka je bolje za naše zdravlje i bolje za planetu. Ali kulturološke sklonosti su značajne prepreke za smanjenje potrošnje mesa – posebno za muškarce, koji su nedovoljno zastupljeni među veganima i vegetarijancima. Studije su otkrile da je jedenje mesa povezano sa muževnošću i da rodni stereotipi označavaju biljnu ishranu kao prikladnu za žene, ali ne i za muškarce. Dakle, da li je moguće promeniti percepciju biljne hrane marketingom i ubediti muškarce da je jedu više?

„Muškarci bi mogli biti manje skloni da konzumiraju vegansku hranu zbog potrebe da se ispolje pol“, rekla je Alma Šolc, vodeći autor nove studije objavljene u Frontiers in Communication. „Međutim, s obzirom da je veganska hrana uokvirena na muški način, muškarci bi mogli da osećaju manji otpor i veća je verovatnoća da će je konzumirati.

Dok su istraživanja pokazala da se manje porcije i zdravija hrana koja sadrži više povrća često smatraju prikladnijima za žene, srdačnija hrana sa više mesa podjednako je povezana sa muškarcima. Konzumiranje mesa je kulturno povezano sa snagom i muževnošću, a obroci bez mesa se često smatraju manje prikladnim za muškarce. Žene takođe obično više brinu za dobrobit životinja, što je uobičajen razlog za odabir veganske ishrane.

Iako se ovo možda menja – nedavno istraživanje je pokazalo da se vegetarijanstvo nije smatralo neprikladnim za muškarce, iako je veganstvo i dalje bilo – muškarci su generalno mnogo više zabrinuti za donošenje potrošačkih izbora koji jačaju njihov rodni identitet nego žene, tako da je potrošnja mesa kod muškaraca i dalje mnogo veća. . Promena prezentacije proizvoda može uticati na to da li se smatra muževnijim ili ženstvenijim, ali to obično manje pogađa žene nego muškarce.

„Pošto rodni stereotipi takođe uključuju izbor hrane, muškarci su skloniji da konzumiraju na rodno određen način kako bi upravljali društvenom percepcijom. U suprotnom bi se mogli smatrati manje muževnim“, objasnio je Šolc, koji je sproveo istraživanje na Univerzitetu u Vircburgu i sada studira na Univerzitetu u Stokholmu.

Šolc i njen kolega dr Jan Lenhart, sa Univerziteta u Bambergu, pokušali su da istraže da li je moguće promeniti mišljenje muškaraca o veganskoj hrani promenom njihovog marketinga i da li bi na muškarce sa tradicionalnijim pogledima na muškost bilo lakše uticati sa muškim Marketing. Oni su regrutovali učesnike onlajn i dali im opise nekoliko jela.

Ovi opisi su sadržali reči koje su bile ili konvencionalno povezane sa jelom ili koje su se tipično povezivale sa „muškom“ hranom. Istraživači su zamolili učesnike da ocene jela i njihovu pogodnost za muškarce i žene.

Istraživači su takođe merili identifikaciju muških učesnika sa različitim oblicima maskuliniteta, kao i stavove svih učesnika prema veganstvo. Zamolili su učesnike da prijave količinu mesa koju obično jedu i razloge zbog kojih su izabrali svoju ishranu.

Šolc i Lenhart su otkrili da je veća verovatnoća da su žene u njihovom uzorku vegane i da su veganstvo ocenile više od muškaraca. Najčešći razlozi za odabir veganstva bili su etički i zdravstveni razlozi, a što je neko naveo više razloga za smanjenje konzumacije mesa, veća je verovatnoća da će je smanjiti. Učesnici koji su poznavali vegane imali su veću verovatnoću da imaju pozitivan stav prema jelima bez mesa.

Muška preferencija za veganska jela nije se promenila sa izmenjenim opisima jela, ali je izmenjeni opis promenio percepciju jela: smatrana su manje ženstvenim i neutralnijim. Muškarci koji su se manje identifikovali sa tradicionalnom muškošću bili su više pogođeni muškim marketingom kada su ocenjivali jela, ali naučnici su otkrili da je to najveći deo njihovog muškog uzorka: raznovrsniji uzorak mogao bi da pokaže drugačije rezultate.

Ali kratkoročna intervencija, kažu naučnici, nije dovoljna da promeni ono što je na meniju.

„Kratkom intervencijom, percepcija o rodnoj podobnosti veganske hrane pomerena je sa ženstvenosti i bliže neutralnoj poziciji“, rekao je Šolc. „Čak i da ova promena nije prošla do kraja, dugoročne intervencije bi mogle imati potencijal još jačih pomeranja, što bi rezultiralo poboljšanjem muške naklonosti prema veganskim jelima, i stoga su vredne daljeg istraživanja.